Pokatkad, ranim jutrom, siđem do tzv. grada Kraljeva. I sve što više silazim, sve sam razočaraniji. Moj grad je otišao dođavola. Posvuda su oblepljeni posteri, najčešće pocepani. Tako su i posteri „srpske majke“ na više mesta pocepani, iako dominiraju glavnom ulicom. Ali, ovo što se vidi na plakatima, izgleda, nije „srpska majka“. Tu se vidi devojčurak koji, apsolutno, ne liči na „srpku majku“. I
Na YouTube može da se vidi razgovor sa „srpskom majkom“ na sportskom aeorodromu u Kraljevu, odmah posle koncerta. Nedavno, gledajući taj prilog, video sam da onaj plakat nije verodostojan. Kada se uporedi uživo „srpska majka“ sa plakatom, svi će shvatiti da je na plakatu neka druga osoba.
No, nije grad, tj. njegova glavna ulica uneređen samo zbog lažnih fotografija. Mada ne znam ko i zašto dozvoljava lepljenje tih postera? Zar ne postoji neka služba zadužena za to? Sećam se, kad sam bio mladić, da je u Kraljevu parkove nadzirao čovek u zelenom, koga smo mi zvali „organ“. On je bio strah i trepet onima koji gaze travu. I, zaista apsurdno, u parku preko puta Muzeja, pisalo je na svakih desetak metara „Ne gazite travu!“ (Nisam siguran da su ondašnje gradske vlasti znali za znak uzvika, pa je upozorenje bilo bez uskličnika!)
Hotel „Jugoslavija“ sav onako oljušten, sa polomljenim prozorima; petnaestak metara prema istoku, neka zgrada blizu bivše samousluge „Crvena zvezda“ koja se zida najmanje dvadeset godina i na čijoj je zaštitnoj ogradi prelepljena „srpska majka“ i mnoštvo nepoznatih pevaljki i pevača. Tamo gde je ranije bila knjižara „Laguna“, opet „srpska“ majka“ i ini, a tu je i Branko Ćopić (ako ste čuli za njega).
Jednom rečju, duboko sam razočaran.
Dragan Bajović
Foto: Dragan Bajović
