Naučni razlozi protiv gradnje MHE „Studenica S4 – Gradina“

Iako se smatra da su MHE zeleni izvor energije, MHE ipak imaju značajan negativan efekat na vodni režim predela, pogotovo kada se radi o MHE veličine koju je predviđeno da ima MHE „Studenica Ѕ4 – Gradina”, navodi se u dokumentu koji je za potrebe Inicijative Spasimo Studenicu i udruženja Polekol izradio dr Marko Mirč.

U dokumentu se dodaje da je najznačajniji aspekt tekućih voda upravo njihov tok i dalje pojašnjava:

„Njime se distribuiraju nutrijenti, fluktuacija nivoa vode stvara okolne razlive i bare neophodne za opstanak živog sveta. Bilo kakva intenzivna manipulacija tokom, a ucevljivanje i samo dela toka spada u intenzivne manipulacije, dovodi do narušavanja delikatnog balansa koji ugrožava opstanak mnogih vrsta. Tvrdnja investitora da će kao pozitivna posledica ovog projekta javiti umanjenje fluktuacija nivoa vode ne može se uzeti za ozbiljno jer opstanak mnogih grupa organizama zavisi upravo od ovih fluktiacija. Mnoge vrste i zajednice su adaptirane na usko specifične uslove vodnog režima svog podneblja i realizacija ključnih faza životnog ciklusa zavisi od signala dobijenih iz spoljašnje sredine. Modifikacijom vodotoka, narušavamo i ovu specifičnu vezu između vrsta i svoje životne sredine. Ovde treba dodati i da se velika šteta čini prirodnoj okolini i pravljenjem pristupnih puteva i ostale infrastrukture koja je potrebna za nesmetano funkcionisanje MHE. Zarad realizacije ovih „sporednih“ projekata krče se šume i isušuju vlažna staništa što može dovesti do erozije, dodatnog isušivanja zemljišta i sušenja šuma.

Gradnja MHE „StudenicaЅ4 – Gradina” je planirana u neposrednoj blizini parka prirode „Golija“. Treba naglasiti da u okviru samog PP „Golija“ nije definisana zaštitna zona, koja ima veliku ulogu u zaštiti samog prirodnog dobra. Zaštitna zona ublažuje okolne negativne, pre svega antropogeno nastale, efekte i ne bi trebala da bude izvor tih negativnih efekata. Zaštitnom zonom bi upravljao upravljač zaštićenog dobra te bi i sam upravljač mogao da učestvuje u odlučivanju o podobnosti bilo kakvih infrastrukturnih poduhvata na toj teritorij. Imajući u vidu da se planirana MHE gotovo naslanja na PP „Golija“, neophodno je da se uzmu u obzir kakve će negativne efekte na samo zaštićeno područje izazvati ovaj poduhvat.

Problematični su i uslovi koje izdaje Zavod za zaštitu prirode, a koji se tiču isključivo obezbeđivanja migratornih puteva za ribe te zabranjuju seču pojedinačnih stabala izuzetne starosti. Uslovi u potpunosti zanemaruju druge grupe organizama koje su, takođe, na manje ili više direktan način pogođene izgradnjom ove MHE.

Srbija je siromašna vodama i vodotocima, a ovo je posebno istinito za brdsko-planinski region naše zemlje, gde je izgradnja MHE „StudenicaЅ4 – Gradina” planirana. I pored relativno malog broja vodotokova, zbog reljefnih i klimatskih specifičnosti predeli uz vodotokove Srbije se odlikuju zavidnim diverzitetom biljnih i životinjskih vrsta. Ipak, brojni vodotokovi su degradirani u svojim gornjim i srednjim delovima toka upravo zbog izgradnje MHE. Degradacijom ovih ekosistema nesumnjivo su se narušili i specifični odnosi unutar ekosistema, čije posledice nisu tako lako vidljive ali će vremenom dovesti do degradacije građe i funkcije tih ekosistema. Ni sliv reke Studenice nije izuzet od ove degradacije jer se na samom slivu reke nalazi čak pet MHE, a planirana je i izgradnja sedme.

Predeo na kome se planira izgradnja MHE„StudenicaЅ4 – Gradina” se, prema CORINE pan-evropskoj bazi podataka o tipovima pokrovonsti i upotrebe zemljišta, odlikuje kompleksnim sklopom različitih tipova staništa: manje poljoprivredne parcele koje se smenjuju sa prirodnim elementima, šibljaci, listopadne, mešovite i četinarske šume bogate retkim, endemičnim, reliktnim, ugroženim i zaštićenim predstavnicima flore. Posebno su vredne šume planinskog javora.

Na širem prostoru sliva reke Studenice i širem području Parka prirode „Golija“ zabeležene su brojne vrste značajnih, retkih i ugroženih životinja. Sistematično praćenje brojnih grupa organizama na ovom području nedostaje, tako da se tačna procena broja retkih, ugroženih i zaštićenih vrsta koje će biti negativno pogođene ovim projektom ne može ni dati.

Prema literaturnim podacima i terenskim istraživanjima eksperata za biodiverzitet Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ – Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju (IBISS), na širem lokalitetu izgradnje planirane MHE se očekuje prisustvo brojnih vrsta vilin konjica, značajne grupe insekata. Imajući u vidu veliki broj raznovrsnih mikrostaništa, na ovoj lokaciji se očekuje i čitav niz vrsta: Calopteryx virgo, Coenagrion puella, Pyrrhosoma nymphula, Ischnura elegans, Platycnemis pennipes, Aeshna affinis, Aeshna cyanea, Onychogomphus forcipatus, Cordulegaster heros,Orthetrum coerulescens, Gomphusvulgatissimus te razne vrste roda Sympetrum(Jović i Todorović, 2022). Literaturni podaci ukazuju da se na ovom području bogato zastupljene i druge grupe insekata od kojih posebno treba izdvojiti osolike muve, izrazito bitnu grupu oprašivača (Park prirode Golija – Studija zaštite, 2020). Od ostalih grupa beskičmenjaka, eksperti IBISS-a su utvrdili prisustvo potočnog raka (Austropotamobiustorrentium) na slivu reke Studenice, čiji opstanak na ovom slivu je ugrožen menjanjem vodnog režima sliva usled izgradnje MHE, a čija međunarodna zaštita je zaštita obuhvaćena Direktivom o staništima EU.

Prema istraživanjima Zavoda za zaštitu prirode u reci Studenci se mogu pronaći tri vrste riba: potočne pastrmke (Salmo trutta), potočna mrena (Barbus balcanicus) i pijor (Phoxinus phoxinus) (Park prirode Golija – Studija zaštite, 2020). Eksperti IBISSa su u samoj reci Studenici su tokom svojih istraživanja ustanovili prisustvo potčne pastrmke (Salmo trutta), dominantno autohtonih filogenetskih linija.

Jedna od ključnih grupa organizama vlažnih ekosistema, što uključuje i doline reka su vodozemci – najugroženija grupa kičmenjaka na globalnom nivou. Najznačajniji faktori ugroženosti ove grupe su uništavanje, degradacija i narušavanje staništa. Procenjuje se da je od ukupnog broja opisanih vrsta čak 40% njih suočeno sa izumiranjem. Zbog svog kompleksnog životnog ciklusa, vodozemcu su vezani i za vodenu i kopnenu sredinu, razmnožavanje i razvoj mladih se odvija u vodi dok su kao adulti vezani za kopno. Iako je uvreženo mišljenje da su vodozemcima potrebne male stajaće vode, usled sve razornijeg antropogenog dejstva i direktnog ili indirektnog isušivanja ovih malih stajaćih voda, sve većem broju vodozemcima u brdsko-planinskim regionima opstanak zavisi od vodnog režima tekućih voda. Gmizavci, iako nisu većinski vezani za vodu, su takođe bitni činioci ovih ekosistema. Procene su da je na globalnom nivou sa izumiranjem suočeno 25% vrsta, a faktori ugrožavanja su gotovo isti kao kod vodozemaca. Na nacionalnom nivou sve zabeležene vrste vodozemaca su strogo zaštićene ili zaštićene, a kod gmizavaca je 75% vrsta strogo zaštićeno, a 8% je zaštićeno prema Pravilniku o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva. Na širem prostoru PP „Golija“, prema Studiji zaštite ovog zaštićenog područja iz 2020. godine, zabeleženo je prisustvo čak 11 vrsta vodozemaca i 11 vrsta gmizavaca, što se može smatrati veoma bogato zastupljenim diverzitetom herpetofaune. Neophodno je naglasiti da sistematsko istraživanje ovih grupa organizama nije sprovedeno.

Prema istraživanjima za potrebe izrade studije zaštite, park prirode Golija predstavlja stanište za jedanaest vrsta vodozemaca: šarenog daždevnjaka (Salamandra salamandra), planinskog mrmoljka (Ichthyosauraalpestris), malog mrmoljka (Lisotriton vulgrsis), istočnog glavatog/makedonskog mrmoljka (Triturus macedonicus), gatalinku (Hyla arborea), šumsku žabu (Rana dalmatina), žabu travnjaču (Rana temporaria), običnu krastaču (Bufo bufo), zelenu krastaču (Bufotes viridis), žutotrbog mukača (Bombina variegata) i veliku zelenu žabu (Pelophylax ridibundus)(Park prirode Golija – Studija zaštite, 2020). Na širem lokalitetu planirane MHE je utvrđeno prisustvo šarenog daždevnjaka, malog mrmoljka, obične krastače, velike zelene žabe, šumske žabe, gatalinke, žutotrbog mukača. Posebno treba naglasiti prisustvo istočnog glavatog/makedonskog mrmoljaka i šarenog daždevnjaka, strogo zaštićenih vrsta koje su prema poslednjim procenama proglašene za ranjive vrste (kategorija visokog stepena ugroženosti) prema kriterijumima Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN), kao i gatalinke, šumske žabe žutotrbog mukača koje su sa prethodne dve navedene vrste proglašene za NATURA 2000 vrste. Dodatno, bitno je napomenuti da su populacije žutotrbog mukača u opadanju na globalnom nivou i koji je naročito pogođen isušivanjem i promenom vodnog režima staništa. Posebna pažnja treba biti pri razmatranju svakog projekta koji se želi realizovati na potencijalnom staništu ovih vrsta.

Od gmizavaca, prema literaturi, u samom zaštićenom području se mogu pronaći slepić (Anguis fragilis), livadski gušter (Lacerta agilis), zelembać (Lacerta viridis), zidni gušter (Podarcis muralis), smukulja (Coronella austriaca), stepski smuk (Dolichophis caspisus), eskulapov smuk (Zamenis longissimus), belouška (Natrix natrix), ribarica (Natrix tessellata) te poskok (Vipera ammodytes) i šarka (Vipera berus)(Park prirode Golija – Studija zaštite, 2020).Stručno mišljenje je da se na predelu predviđenom za izgradnju MHE, uzimajući u obzir prisutne tipove staništa, mogu pronaći zidni gušter, livadski gušter, zelembać i poskok.

Fauna ptica je možda i najbolje istražena među kičmenjacima. Prema literaturi, na teritoriji parka prirode je zabeleženo prisustvo čak 144 vrste (Park prirode Golija – Studija zaštite, 2020).Od posebnog je interesa da je ovo područje i potencijalno stanište velikog tetreba (Tetrao urogallus), strogo zaštićene vrste i vrste koja je istorijski zastupljena na ovom području.

Fauna sisara je takođe veoma zastupljena na Goliji i njenoj okolini. Porodica rovčica je bogato zastupljena sa čak osam vrsta Porodica glodara je takođe bogato prisutna, a posebno treba istaći prisustvo slepog kučeta (Spalax leucodon), puha lešnikara (Muscardinus avelanarius) i šumskog puha (Dryomys nitedula). Među karnivorama posebno se naglašava prisustvo mrkog medveda (Vormela peregusna), vidre (Lutra lutra) i šarenog tvora (Ursus arctos). Na ovom području su bogato su zastupljene i lovno značajne vrste kao što je Vuk (Canis lupus).

Naše zakonodavstvo je nedvosmisleno i kaže „Zaštita strogo zaštićenih divljih vrsta sprovodi se zabranom korišćenja, uništavanja i preduzimanja svih aktivnosti kojima se mogu ugroziti divlje vrste i njihova staništa, kao i preduzimanjem mera i aktivnosti na upravljanju populacijama, propisanih ovim pravilnikom i posebnim zakonom“ i to bez obzira da li se radi o zaštićenom području ili ne”.