Novi zakon o sredstvima za zaštitu bilja donosi stroža pravila u primeni pesticida, veću kontrolu, ali i dodatne obaveze za poljoprivredne proizvođače. Iako je cilj jasan – zdravija životna sredina i bezbednija proizvodnja hrane – pitanje je kako će se nove mere sprovoditi u praksi.
Izrada Nacrta zakona započeta je početkom novembra 2025. godine u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, sa ciljem da se unapredi zaštita zdravlja ljudi, životinja i životne sredine, ali i očuva konkurentnost domaće poljoprivrede.
Javna rasprava trajala je od 20. februara do 11. marta, a završena je okruglim stolom u Palati „Srbija“, uz učešće predstavnika institucija, stručne javnosti i proizvođača.
Time je završen prvi deo procesa – slede razmatranje primedbi i eventualne izmene, nakon čega zakon ide pred Vladu, a potom i u skupštinsku proceduru.
Kakve promene mogu očekivati poljoprivredni proizvođači?
Na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede omogućen je detaljan uvid u sve tačke Nacrta zakona. U postupku rada na ovoj temi portal Krug se posebno interesovao za detalje nacrta koji se tiču poljoprivrednih proizvođača kao krajnjih korisnika.
Ono što će novi zakon doneti kao značajnu promenu u odnosu na postojeći, a u direktnoj vezi je sa poljoprivrednicima, odnosi se na unapređenje znanja i odgovornosti u primeni sredstava za zaštitu bilja, kroz obuke koje obuhvataju pravilnu upotrebu, rukovanje, skladištenje, transport i bezbedno odlaganje ovih sredstava. Takođe, zakonom se jasnije uređuju obaveze u vezi sa periodičnom kontrolom ispravnosti uređaja za primenu sredstava za zaštitu bilja, kao i njihovim obeležavanjem.
Utisci sa terena
– Već 19 godina radim na terenu u okolini Kraljeva i za to vreme napravljen je veliki pomak u odnosu poljoprivrednika prema primeni sredstava za zaštitu bilja, što je doprinelo kvalitetnijim krajnjim proizvodima. Kupci, pogotovo mlađa populacija, sve više prate uputstva i poštuju karencu, međutim, i dalje ima neodgovornih pojedinaca – kaže Šćepan Šekularac, diplomirani inženjer ratarstva i master inženjer zaštite bilja.
On dodaje da bi novi zakon mogao imati pozitivan efekat, ali upozorava i na izazove u primeni:
– Novi zakon i njegova primena sigurno će doprineti očuvanju životne sredine. Ipak, biće potreban duži prelazni period kako bi poljoprivredni proizvođači mogli da nabave savremenije uređaje za tretiranje. Mogući su i određeni raskoraci u prodaji i primeni, ali se nadamo kompromisima na relaciji Ministarstvo – poljoprivrednici dok ne prođe period prilagođavanja, koji će sasvim sigurno potrajati nekoliko godina.
Problemi koji ostaju
Kada su u pitanju konkretni slučajevi u kojima su moguće teško premostive prepreke, uprkos donošenju novih regulativa, Šekularac izdvaja dva problema:
– I pored toga što su neka rešenja iz ovog zakonskog predloga izuzetno dobra, ona će ipak doneti i neke teško kontrolisane situacije. Recimo, pohvalno je što će poljoprivredni proizvođači ubuduće po preparate dolaziti sa potvrdom o biljnoj kulturi i površini na kojoj je ona zasađena. Ipak, u slučajevima gde je, recimo, potreban litar preparata po hektaru kultivisane površine, a proizvođač donese potvrdu o parceli od 2 hektara i 30 ari, mi mu moramo izdati tri boce preparata ukupne zapremine tri litra, jer tako nalaže ambalaža koje nema u manjim pakovanjima. Njemu tako ostaje na raspolaganju 700 mililitara tečnosti kojom on dalje raspolaže po sopstvenoj savesti.
Drugi problem se prenosi iz prethodnog perioda i naš sagovornik ne vidi način ublažavanja njegovih posledica zakonskim regulativama. Ono što je posebno važno, kako navodi, je povećana svest proizvođača u smislu uvođenja plodoreda koji delimično mogu umanjiti upotrebu preparata.
– U slučajevima razvijanja rezistentnosti biljaka na delovanje preparata, u konkretnom slučaju za suzbijanje korova, što se može videti na primeru rezistentnog sirka, poljoprivrednici često pribegavaju prekomernoj upotrebi sredstava u nadi da će uništiti neželjenu biljku. Ova mera ne daje očekivane rezultate, a pogubno deluje na životnu sredinu. Uvođenjem kontrole upotrebe sredstava, mogućnost sprovođenja ovakvih radnji biće umanjena, ali do željenih rezultata i dalje neće doći. U ovom slučaju, jedino rešenje je uvođenje redovnih plodoreda na sejanicama. Drugim rečima, informisanost poljoprivrednika može rešavati probleme koji ostaju nedodirljivi pri delovanju bilo kakvih zakonskih akata – zaključuje Šćepan Šekularac.
Javnom raspravom okončana je prva faza u postupku donošenja zakona, nakon koje sledi razmatranje primedbi i sugestija koje su u Ministarstvo pristigle tokom ovog perioda, te eventualno korigovanje predloženih zakonskih tačaka. Tek tada će biti stvoreni uslovi za usvajanje Predloga zakona u Vladi Srbije, kada se on može poslati Skupštini i pred narodne poslanike staviti na glasanje.
Između zakona i prakse
Novi zakon, saglasni su stručnjaci, može doprineti boljoj kontroli i zaštiti životne sredine. Ipak, bez informisanih proizvođača i realnih uslova na terenu, ni najbolja zakonska rešenja neće imati pun efekat. Jer, praksa to uvek pokazuje – odgovornost se ne uvodi samo propisima, već i znanjem.
Aleksandar Raković
Prvo treba svi uvoznici, distributeri, i domaci proizvodhaci da se obaveste, kontolisu kazne a za njima i poljoapoteke, ostali strucnjaci i na kraju poljoprivrednici