Sedma knjiga poezije učiteljice i pesnikinje iz Kraljeva, predstavljena je u kraljevačkoj Biblioteci
U izdanju beogradske „Nove Nove Poetike“ objavljena je zbirka poezije „Ograda od ruža“ učiteljice i pesnikinje Vesne Ristović iz Kraljeva.
Ovo je njena sedma knjiga poezije, a u februaru je u Udruženju književnika Srbije predstavila i svoju prvu knjigu za decu „Vesela planeta“.
Nova zbirka Vesne Ristović, od prve do poslednje pesme, onim bezrečnim u sebi, suzom, uzdahom, ćutanjem, onim što u svakom čoveku postoji od početka života i pisanja, uverava čitaoca da je i on, kao i ona – pesnik. Da su onebljeni rečima, napisanim i pročitanim, koje ih spajaju i čine ih bližnjim.
U pozadini relativno realističkih pesama, kao što se iz rečenog može naslutiti, krije se odsvuda vidljiva tišina. Nije obična. Bremenita je unutašnjim mislima, iskušenjima, slutnjama. Ponegde
natopljena suzama:
„Još jedan mrak,
Po danu zavlada,
Pustim poljem
Prhnuše ptice,
Pokri beton
Tela mlada,
Nevine duše,
Mrtvo lice..“
Ta tiha tuga je najveća u pesmi Nema je više.
„Ti više nisi mogla
Da se vratiš,
Među opale jabuke i šljive.“
Pesnikinjina knjiga je poezija tišine. Priroda se otkriva kao poseban svet. Sneg,vetar, ptice, polja i drveće postaju jezik onoga što se ne može izgovoriti. Tu je ona nalik na pesnikinju Desanku Maksimović koja je imala neverovatan odnos prema prirodi: topao, mek i svaka pesma je trag. Ovo su stihovi o vremenu koje ne prolazi već ostaje duboko u nama. O gubitku koji ne nestaje, već se pretvara u pamćenje. O životu koji tiho traje, uprkos svemu.
I to je naša svakodnevica, naš životopis koji, čak u tom času nije lišen nade. Nešto što u tom trenu ne vidimo, ostaje, nikad ne umire i pojavljuje se kad ga najmanje očekujemo.
U pozadini pesama koje se na prvi pogled oslanjaju na realne prizore i životne slike, prisutna je tišina – ne obična, već ispunjena unutrašnjim mislima, iskušenjima, slutnjama i sećanjima. Ponegde je, kako je rečeno, ta tišina natopljena tugom, posebno u stihovima koji govore o gubitku i onome što ostaje posle odlaska dragih ljudi.
To su pesme o vremenu koje ne prolazi, već ostaje duboko u čoveku; o gubitku koji ne nestaje, nego se pretvara u pamćenje; o životu koji tiho traje, uprkos svemu.
O poeziji Vesne Ristović govorio je Miloje Radović, pesnik iz Kraljeva, dok je moderatorka programa bila Danijela Nikolić Surla.
U programu u Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ učestvovale su i učenice Etno odseka Muzičke škole, kao i autorkin učenik Petar Jovanović, koji je svirao harmoniku.
Govoreći o svom stvaralaštvu, Vesna Ristović kaže da svet posmatra iz tišine i da se upravo iz takvog unutrašnjeg doživljaja rađaju njeni stihovi.
– Kao duboko osetljiva osoba, u tišini posmatram svet oko sebe. Moderatorka je i rekla da ljudi koji mnogo pričaju uglavnom kriju neku duboku tugu u sebi. Svoje trenutke i sreće i tuge pretvaram u stih. Mnoga moja voljena bića prepoznaju se u stihovima, tako da oni budu „rečenice za podvlačenje“ – kaže pesnikinja.
Ona dodaje da joj je, i ,,pored mnogo prepreka i diverzija, veče u biblioteci bilo uspešno”:
– Kad se spusti mrak, u sebi sabiram svoje utiske i previjam boljke. I knjiga priča za decu ,,Vesela planeta“ je moj mikrokosmos u kome su opisani moji voljeni. Opisana je i priroda divne Zapadne Srbije i neke su priče nalik poemama detinjstva i metafore prirode – navodi Vesna Ristović.
Predstavljanje zbirke „Ograda od ruža“ u kraljevačkoj biblioteci bilo je još jedno književno veče u kojem su se susreli poezija, muzika, sećanje i tišina iz koje, kako pokazuje nova knjiga Vesne Ristović, njena pesma najčešće i nastaje.
