U kraljevačkoj biblioteci sutra će biti predstavljena knjiga „Stara Raška pod italijanskom okupacijom 1941-1943.“ istoričara dr Milutina Živkovića. Govoriće i istoričari dr Kosta Nikolić i dr Bojan Dimitrijević. Portal KRUG u najavi događaja objavljuje deo intervjua koji smo uradili sa autorom, Milutinom Živkovićem
U četvrtak od 19 časova na trećem spratu Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani u Kraljevu“ biće predstavljena treća knjiga istoričara Milutina Živkovića. Posvećena je tragičnim događajima u prve tri godine Drugog svetskog rata u oblasti Stare Raške, gde je u jednom trenutku bilo šest vojski i dve grupacije civilnog življa, nenaoružanog, ali verski podeljenog. Osim autora, o knjizi će govoriti istoričari dr Kosta Nikolić i dr Bojan Dimitrijević, naučni savetnici u Institutu za savremenu istoriju.
Za portal KRUG Milutin Živković je dao opsežan intervju iz koga ovom prilikom prenosimo izvode kao najavu za sutrašnji događaj.
– Podele i nasleđena neprijateljstva obično stvaraju nove podele i neprijateljstva. Pored versko-etničke netrpeljivosti, u jesen 1941. Stara Raška postaje poprište i ideološkog građanskog rata… Partizani su ratovali protiv četnika, Italijana i muslimanskih milicionera, četnici protiv partizana i milicionera, a ovi protiv četnika i partizana. Posledice su bile teške. Na primer tokom 1941. ustaške vlasti su zapalile 43 srpska sela, u jesen su albansko-muslimanske snage zapalile 114 srpskih sela, a sa svojih ognjišta je u pravcu Raške, Kraljeva i centralne Srbije izbeglo više od 27.000 Srba. Zatim je usledio revolucionarni teror KPJ, u kome je stradalo više stotina lica. Odmazda Srba usledila je za vreme napada JVuO na muslimanske milicije u zimu 1943. Tako je u Bijelopoljskom srezu spaljeno 51 muslimansko selo, ubijeno oko 2.800 muslimanskih boraca, ali i civila. Još hiljadu ih je stradalo u zbegovima, oko 35.000 muslimana je napustilo svoje domove…
Pogrešno bi bilo davati bilo kakvo opravdanje držanju okupatora. Pogotovu Italijana s obzirom na to da dugo kruži diskurs „Italijana kao dobrog okupatora“. Na prostoru Stare Raške Italijani su zaveli kolonijalnu upravu sličnu onoj na posedima u Africi… „Zavadi pa vladaj“ bio je njen kredo. Verski i ideološki sukobi su produbljivani, veštački je izazivana glad, vršene kolektivne odmazde nad civilima…
Osvrćući se na današnjicu, Živković kaže:
– Uvek ponavljam da je miran suživot staroraških Srba i Bošnjaka prioritet. Jer istorija nas uči da kada god je bilo drugačije, to je bilo na obostranu štetu.
Istoričar Milutin Živković je rođen u Kraljevu, ovde je završio osnovnu školu i Gimnaziju, a u Beogradu studije istorije na Filozofskom fakultetu, sada je naučni saradnik na Institutu za savremenu istoriju (ISI). Danas je verovatno najbolji poznavalac ratnog perioda u istoriji Stare Raške, jer je istraživanju posvetio 10 godina naučnog rada u čak 13 domaćih i stranih arhiva. Objavio je monografije: „NDH u Srbiji 1941. Ustaški režim u Priboju, Prijepolju, Novoj Varoši i Sjenici“ (2018), zatim „Između Velike Albanije i okupirane Srbije. Novi Pazar, Tutin i Ibarski Kolašin“ (2018).
Najnovije delo „Stara Raška 1941-1943“ (2020, Catena Mundi, ISI) ima dva toma i sveobuhvatno obrađuje ovaj period na području Stare Raške. U knjizi je pomenuto oko 1.500 ličnosti, a delo ima više od 2.000 fusnota. Stručna javnost ističe autorovu naučnu objektivnost i u istraživanju i u prenošenju rezultata do kojih je došao.
R.V.
