Glad je zao drug, ali u svetu u kojem nema pravde, siromašnih ima ponekad i zbog toga što ima previše bogatih: Narodna kuhinja u Kraljevu ima oko 600 korisnika, a obrok koji u njoj dobijaju (radnim danima) ponekad je jedini koji tokom dana imaju
U Srbiji se godišnje baci skoro 250.000 tona hrane, a jedna trećina dolazi iz domaćinstava, pokazalo je istraživanje Institutu za prehrambene tehnologije iz Novog Sada. Svaki građanin Srbije, bez obzira na uzrast, kaže ovo istraživanje – godišnje baci 35 kilograma hrane vrednosti oko 20.000 dinara.
Uoči 17. oktobra, Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva, kraljevački Crveni krst podseća da je cilj obeležavanja ovog datuma – širenje svesti o potrebi iskorenjivanja siromaštva u svetu, a naročito u zemljama u razvoju.
Radmila Dobrić, generalna sekretarka Crvenog krsta Kraljevo koji ulazi u u treću deceniju borbe protiv siromaštva kroz program narodne kuhinje, zahvaljujući podršci Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i grada Kraljeva:
Pogledajte VIDEO prilog iz reda za besplatan obrok u kraljevačkoj Narodnoj kuhinji:
– Naši korisnici tokom poslednje dve godine imaju zadovoljavajući obrok, jer bar tri puta nedeljno imaju meso u svom kuvanom jelu. Velo retko, ako bude neke donacije, u prilici smo da u njihove obroke uvrstimo voće ili povrće. Stalno ističemo da su donacije vrlo bitna stavka u radu organizacije Crvenog krsta. Naša narodna kuhinja ima oko 600 korisnika, a nemamo neku veliku listu čekanja, jer sa liste skidamo ljude koji ne dolaze redovno i ubacujemo druge.
Dobrić kao gorući problem navodi udaljenost nekih mesnih zajednica i to što članovi nekih staračkih domaćinstava ljudi u situaciji da dođu da Narodne kuhinje u Kraljevu. Njima, navodi, Crveni krst svake jeseni obezbeđuje pakete hrane i higijene:
– Kolege su danas u Kamenici, bili su na Rudnu i u Studenici. Iako se radi o oko 1.000 paketa, taj jedan paket godišnje ne može radikalno da promeni život tih ljudi. On za njih predstavlja samo malu pomoć, dokaz da nije sam na svetu i da neko misli o njemu. Zbog toga su nam potrebe donacije.
U svetlu priče o bacanju hrane pitali smo Radmilu Dobrić: da li je dozvoljeno da vlasnici restorana donesu ono što ostane posle slavlja i ima li takvih inicijativa u Kraljevu?
– Imamo ponuda, ali ne smemo da primimo. Nude ljudi hranu koja im preostane posle nekih slavlja, ali hranu bez sertifikata mi ne možemo i ne smemo da primimo. Zato ostaje preporuka da ljudi koji žele da ponude takvu hranu ne idu preko Crvenog krsta, već da sami dođu da viškove hrane podele korisnicima Narodne kuhinje u Kraljevu – ispred zgrade u kojoj se u Obilićevoj ulici kuhinja nalazi – u vreme predviđeno za podelu obroka (svakog radnog dana između 10.00 i 11.00 časova).
Gani Bajram, korisnik Narodne kuhinje u Kraljevu, zahvalan je za svoj obrok čično predsedniku Srbije, ali nije zadovoljan količinom hleba. On i supruga imaju sedmoro dece, a dnevno sledovanje (kojeg ima samo radnim danima) sadrži samo dve i po vekne hleba:
– Dobra je hrana, lepo kuvana dobro. Vikendom kupimo hleb ili žena umesi. Živio od socijalne pomoći ali nju ne primamo već četiri meseca. Nisam deci „napravio“ lične karte, pa su me za kaznu skinuli sa socijale, ni dinara nismo četiri meseca dobili.
Živko Stojanović iz Grdice, takođe korisnik usluga Narodne kuhinje, već godinama živi sam. Radnim danima uzima besplatan obrok, a vikendom, kaže, dobije ponešto od drugih. Uz obrok, sve vreme insistira, želeo bi da dobije i ulje:
– Bar da dobijam ceo hleb, a ne samo pola. A ulje mi treba da napravim neku palačinku. Vidiš, u ovom jelu nema mesa. Penziju sam zaradio, ali ona je 12.000 dinara. Šta da radim s tim kad platim struju, vodu?
O Međunarodnom danu borbe protiv siromaštva:
Obeležavanje ovog datuma ustanovljeno 1987. godine, kada se, na otkrivanju spomenika u Parizu u čast žrtava ekstremnog siromaštva, nasilja i gladi, okupilo oko 100.000 ljudi.
Dan borbe protiv siromaštva obeležava se u trenutku kada u svetu gotovo milijardu ljudi gladuje i kada je sve više onih koji nemaju ni za osnovne životne potrebe. Smatra se takođe, da je jedna četvrtina ukupnog stanovništva sveta krajnje siromašno zato što živi sa jednim dolarom dnevno. Zabrinjavajući je i podatak, da od posledica neuhranjenosti umre 2,6 miliona dece na godišnjem nivou što predstavlja jednu trećinu svih umrlih na svetu! Ujedinjene nacije procenjuju da će u ovoj godini u svetu porasti ekstremno siromaštvo, dodatno zbog poremećaja izazvanih pandemijom koronavirusa i da je „aktuelna pandemijska situacija u svetu izazvana bolešću Covid 19 uticala da „akcija na okončanju siromaštva pretrpi svoj najgori neuspeh“.
Sve priče u redu za besplatan obrok su tužne, ali čak i uoči Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva čini se da je u svetu više gladi za ljubavlju, nego za hlebom. Jer, da je ljubavi među ljudima više – i glad bi bilo moguće iskoreniti.
M. M. Dabić
