I ove godine, kada sa prvim znacima jeseni počnu da prispevaju jesenji plodovi u Ratini je održana 16. po redu manifestacija „Projada”, koja staru tradiciju pripremanja proje i ostalih đakonija od kukuruznog brašna, čuva od zaborava. Uz nju je održana i 34. po redu Smotra narodnog stvaralastva, koja od zaborava otrže narodne igre i pesme.
Na Projadi se održava i takmičenje u spremanju starih jela, a kulinari se takmiče u četiri kategorije: pripremi proje, projare (proja sa dodacima), kačamaka i drugih starih srpskih jela.
Momir Đorđević, državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja poručio je u svom obraćanju da „bez tradicije i folklora, nema ni naroda“ i podsetio da je proja u gladnim godinama održala srpski narod.
Pomoćnik gradonačelnika Kraljeva Miloš Milišić istakao je da ovakve manifestacije čuvaju običaje, veru i jezik i da su se, prepoznajući to, uz Grad Kraljevo, svojom podrškom manifestaciji uključila i kraljevačka javna preduzeća.
Prema rečima Dragiše Radevića, predsednika mesne zajednice Ratina, Projada se organizuje i u znak sećanje na proboj Solunskog fronta:
– Od tih vojnika ostali su živi oni koji su uz sebe imali koricu proje. Zato naš slogan i glasi „Bolje naša proja, nego tuđa pogača“.
Manifestacija posvećena proji imala je više od 20 učesnika u takmičarskom delu, a od njih smo saznali da ja najbolja ona proja koja se mesi samo od brašna, sode bikarbone i vruće vode, ali da mlađi u nju dodaju mast ili ulje, prašak za pecivo, jaja, kiselu vodu, so.
Sveukupni pobednik Projade 2024. je Kulturni centar „Samaila“.
Njihov štand privukao je najviše pažnje posetilaca ovogodišnje „Projade“, jer su članovi ove grupe dočarali sva stare srpske običaje: od posluženja „slatka“, a onda preko pripreme i puta do gotovih proizvoda koji se nađu na trpezi (od klasične, starinske, pečene na plotni, preko proje od žutog brašna (osmaka), do modernih projarrica i svega sa čime se proja služi: stari sir, kajmak, čvarci, suvo meso).
Položeni su i venci na Spomen obeležje iz Drugog svetskog rata stradalim građanima Ratine i pripadnicima Crvene armije, kao i na Spomen obeležje meštaninu Ratine Ivici Draganjcu, koji je poginuo 1999. godine za vreme NATO agresije.
M. M. D.
