U Kraljevu je održan protest članova ekološke inicijative „Ne damo Ibar“ i dela građana povodom nedavne seče desetina stabala u Ulici vojvode Putnika. Zvanično objašnjenje nadležnih bilo je da je do uklanjanja drvoreda, tokom sanacije trotoara, došlo iz bezbednosnih razloga. Prema objašnjenju iz kraljevačkog JKP ,Čistoća”, posečeno drveće je bilo posađeno u neadekvatnim uslovima, u slojevima bez kvalitetne zemlje, što je onemogućilo razvoj dubokog korena. Umesto centralnog, stabla su razvila plitko bočno korenje koje je podizalo trotoar i pravilo probleme u infrastrukturi. Kada je asfalt uklonjen, više stabala se navodno samo obrušilo, što je, prema njihovim rečima, pokazalo koliko su bila nestabilna.
Protest pod nazivom „Sačuvajmo pluća Kraljeva“ održan je na uglu ulica Vojvode Putnika i Dimitrija Tucovića. Aktivisti su preostalim stablima dali simbolična imena (između ostalog – Živko, Zdravko, Zorka, Cveta), želeći da pokažu koliko svako drvo znači gradu. Ovaj čin trebalo je da podseti da drveće nije samo dekoracija, već ključni deo urbane sredine, filter vazduha i prirodna zaštita od vrućina.
Pogledajte VIDEO:
Maja Radosavljević iz inicijative „Ne damo Ibar” poručila je da je reakcija građana posledica dugogodišnjeg zanemarivanja zelenih površina:
„Dva stanovnika su zbrinuta od jednog drveta, pa kada saberemo koliko je stabala posečeno, jasno je koliko je naših sugrađana ostalo bez prečišćenog vazduha za narednu godinu. Niko nema ništa protiv sanacije trotoara, ali način na koji je ovo izvedeno je žalosan. Grad je već suočen sa zagađenjem zbog požara na deponiji, a sada ostaje i bez drvoreda koji su služili kao prirodni filteri.“
Ona je dodala da je problem u Kraljevu dugoročan: loše planiranje sadnje i održavanja zelenih površina dovelo je do situacije u kojoj se ista stabla seku i ponovo sade više puta, bez trajnog rešenja. Kao primer navela je Obilićevu ulicu i Jug Bogdanovu, gde su, prema njenim rečima, lepi platani posečeni i ponovo sađeni više puta.
Organizatori protesta zatražili su od nadležnih jasne informacije o planovima za ulice Dimitrija Tucovića, Cara Dušana, kao i za parkove u Ulici Olge Jovičić Rite i Pljakin Šanac, jer se među građanima šire priče o novim sečama. Pozvali su inspekcijske službe da tokom radova nadgledaju sadnju, proveravaju kvalitet i način izvođenja, te obezbede da mlada stabla budu redovno zalivana kako se ne bi osušila.
Radosavljević je naglasila da ovo nije političko pitanje, već borba za zdravlje i kvalitet života u Kraljevu:
„Tražimo samo odgovornost i transparentnost. Građani žele da znaju kakve su buduće odluke o parkovskim površinama i zašto grad ima duplo manje drveća nego ranije. Ako se ne postavi jasan plan i ne uloži dovoljno u gradsko zelenilo, Kraljevo će postati još zagađenije i manje prijatno za život.“
U vreme kada zagađenje vazduha postaje ozbiljan problem u mnogim gradovima Srbije, svako stablo treba da bude shvaćeno kao resurs koji se ne može lako nadoknaditi. Transparentnost i plansko upravljanje zelenim površinama nisu samo formalnost, već osnovni uslov za zdravu i održivu gradsku sredinu.
M. M. D.
Urbano šumarstvo postoji kao grana šumarstva, a Šumarska škola postoji u Kraljevu kao takva jedinstvena u Srbiji. Na prste možete nabrojati gradove u Srbiji koji imaju šumarake smerove, obično u okviru srednjih poljoprovrednih škola. U Šumarskoj školi u Kraljevu značajan je broj onih koji su diplomirali na jedinom šumarskom fakultetu u državi, u Beogradu, na smeru šumarstvo, pejzažna arhitektura, ekološki inženjering.. Valjda grad Kraljevo može da se udruži ili dodeli projekat Šumarskoj školi, a ta škola može da ostvari saradnju sa Šumarskim fakultetom. Kraljevo, s obzirom, na dužinu postojanja škole treba da bude primer u Srbiji, od Kraljeva da uče drugi gradovi o primerima dobre prakse u sadnji drveća u urbanoj sredini. U Kraljevu Šumarsku školu pohađaju deca iz Vojvodine, B.Bašte, Zaječara, Nove Varoši, Priboja, Kruševca, Despotovca, Jošaničke Banje, Raške.. a iz Kraljeva ne mogu mnoga toga što vide- primemjeno, da ponesu u svoj grad. Nije mi jasno.