Dolazak moštiju prepodobne Anastasije Srpske u Kraljevo nije samo istorijski događaj, već pre svega molitveni, kaže sveštenik u hraljevačkom Hramu Svetog Save Aleksandar Jevtić.
Ove godine navršava se 40 godina od pronalaska moštiju majke Svetog Save u Studenici i 30 godina od njihovog polaganja u kivot, pa njihov izlazak iz Studenice i dolazak u Žiču i Kraljevo imaju dodatnu simboliku.
– Velika je radost što majka Svetog Save pohodi najpre Žiču, a potom i Hram Svetog Save u Kraljevu, koji je posvećen njenom sinu. U tome postoji jedan kontinuitet prošlosti, sadašnjosti i budućnosti – kaže otac Aleksandar Jevtić.
On naglašava da smisao ovog događaja nije samo u istorijskom značaju moštiju.
– Ovo je pre svega molitveni događaj. Mošti su svetinja kojoj ljudi dolaze da se poklone, da se pomole, da zahvale Bogu, ali i da preispitaju sebe i potrude se da budu bolji ljudi. Svetiteljka je, na neki način, svedočanstvo i podsticaj svima nama da budemo bolji – kaže Jevtić.
Mošti prepodobne Anastasije ostaće u Hramu Svetog Save do utorka, kada će biti vraćene u Studenicu. Prema njegovim rečima, hram će tokom njihovog boravka biti otvoren tokom dana, a ukoliko bude većeg interesovanja vernika, i u kasnijim večernjim satima.
Govoreći o Anastasiji Srpskoj, Jevtić je podsetio da je pre monašenja nosila ime Ana i da je bila supruga Stefana Nemanje i majka Vukana, Stefana i Rastka, kasnije Svetog Save.
– Pretpostavlja se da su imali i još dece, ali su njih trojica najpoznatiji. Svetog Savu rodila je u svojim poznijim godinama i, prema predanju, bio je njen mezimac – navodi Jevtić.
Ana se zamonašila u vreme kada je monaški čin primio i Stefan Nemanja. On je potom otišao u Studenicu, a zatim na Svetu Goru, dok je ona monaški život nastavila u manastiru Presvete Bogorodice kod današnje Kuršumlije.
Tamo se, prema predanju, i upokojila, a njene mošti su kasnije (nije poznato i kada) prenete u Studenicu.
Otac Aleksandar Jevtić podseća i da su mošti pronađene tokom arheoloških istraživanja 1985. i 1986. godine.
– Možemo reći da su otkrivene slučajno, ali vernici će reći – voljom Božijom – kaže Jevtić.
M. M. D.
