U Kraljevu i najveći ljubitelji pasa ponekad mogu da se osete nebezbedno

Problem postoji, rešenje se ne nazire, a pomoć je potrebna, kako građanima, tako i životinjama

U Kraljevu je već godinama velika verovatnoća da, ako šetate ili ste se negde uputili sami, iza vas bude tiha i fina kuca ili, neretko, čopor pasa. I najveći ljubitelji pasa, ponekad mogu da se osete nebezbedno. Pse lutalice u poslednje vreme možemo videti svuda, na ulicama već sasvim izvesno, ali i na dečijim igralištima, parkovima, u zgradama, pa čak i u liftovima. Problem postoji, rešenje se ne nazire, a pomoć je potrebna, kako građanima tako i životinjama.

– Zakon o zaštiti životinja donet je 2009. godine i jedan je od boljih. Da se primenjivao od trenutka kada je donet, mi danas ne bismo imali ovako užasno stanje na ulicama kada govorimo o napuštenim životinjama. U zakonu je jasno definisano da svaki vlasnik mora čipovati psa i vakcinisati ga protiv besnila. Mnoga udruženja čija je misija dobrobit životinja predlažu već godinama da je potrebno uraditi popis svih pasa, da se čipuju i da se uvede neophodna sterilizacija. Tu su i uzgajivači koji bi plaćali uredno porez državi. U Kraljevu je problem Avenija MB koja izbacuje pse u gradu, a u poslednje vreme imamo i veliki problem sa nekoliko azila iz okolnih gradova koji takođe izbacuju pse na teritoriji grada Kraljeva – kaže za portal Krug Danijela Jović iz udruženja „Spaske“, koje se već godinama bavi zbrinjavanjem bolesnih i ugroženih pasa u Kraljevu.

Napušteni psi nisu često napadni, ali se dešava da ukoliko su dovedeni iz drugog grada mogu da ugroze „teritoriju“ domaćih pasa, pa nastaje problem. Čini se i da sklanjanje pasa sa ulica još uvek nije jedan od prioriteta, a budžet grada već godinama unazad bude „lakši “ za 10, 15 ili više miliona dinara koji se potroše na ime odštete za ujede pasa lutalica. Pitanje je da li bi taj novac mogao da se utroši u izgradnju velikog azila na teritoriji Kraljeva koji bi mogao da donese korist svima.

– Imali smo ideju koju smo i predlagali, da se odredjeni deo novčanih sredstava izdvoji kako bi se građanima, vlasnicima pasa ponudila besplatna sterilizacija i čipovanje tokom nekog određenog perioda. Ko to ne uradi, morao bi da plati novčanu kaznu. Za to, do sada nije bilo sluha – dodaje naša sagovornica.

Ono sto je još više zbunjujuće jeste i to što je zakonom zabranjeno da građani ili udruženje pokupe povređenog psa sa ulice i odvedu ga najbližem veterinaru, već to moraju uraditi radnici ZOO higijene, a oni, naravno, kao i svi imaju određeno radno vreme.

Povređenu životinju sa druge strane možemo pronaći na javnoj površini u bilo koje doba dana ili noći. I onda – šta? Kao savesni grđjanin ne smemo pomoći. Pomenuta ZOO higijena posluje u okviru javne higijene. Prihvatilište za pse u Kraljevu ima kapacitet od 70 pasa i u svakom trenutku se tu nalazi izmedju 60 i 70 životinja.

– Što se tiče sanitarnog dela boksova u kojima smeštamo pse, sve je urađeno po određenim standardima i mi se trudimo svakodnevno da radimo na poboljšanju uslova za životinje koje borave ovde. U prihvatilištu za pse trenutno radi 10 ljudi, među kojima je i veterinar koji je zadužen za dobrobit i zdravlje pasa. Kraljevačka ZOO higijena, to moram posebno da istaknem, radi po CNR programu, što konkretno znači uhvati, steriliši, pusti. Naša osnovna delatnost je da uhvatimo napuštenog psa, da ga sterilišemo i onda se on oporavlja određeno vreme kod nas, nakon čega je naša zakonska obaveza da ga pustimo, tačnije odvedemo na istu lokaciju odakle smo ga pokupili. Ukoliko je pas čipovan, a ne lutalica, te podatke šaljemo dalje nadleznim inspekcijama – istice Novica Lišanin, direktor JKP „Čistoća“ Kraljevo.

Pored 70 pasa koji se nalaze u prihvatilištu, u okolini ove lokacije živi bar još toliko njih, koji se takođe hrane u prihvatilistu, dodaje naš sagovornik. Dobra vest je da će u nekom narednom periodu kapacitet prihvatilišta biti proširen, bar je tako planirano. Kada će to biti sprovedeno u delo, videćemo.

– Novina je da smo sa Javnim preduzećem za upravljanje građevinskim zemljištem u pregovorima za proširenje mesta u prihvatilištu, gde ćemo pokušati da čak dupliramo broj mesta. Izrada projekta je u toku i ozbiljno se radi na proširenju. Nadam se da će do kraja ove godine projekat biti kompletno završen i  predočen našem osnivaču, gradu Kraljevu, pa da zajedničkim snagama rešimo ovaj svakako ne mali problem – zaključio je Lisanin.

Proširenje kapaciteta prihvatilišta za pse svakako može biti početak ozbiljnijeg shvatanja problema i prvi u nizu koraka da pse na ulicama sve manje viđamo, da ih se potrebno ili nepotrebno plašimo i da okruženje u kome živimo bude što bezbednije, kako za građane, tako i za pse.

A. T.

BONUS VIDEO: