Prvak Srbije u bilijaru u juniorskoj i treći na Balkanu u seniorskoj konkurenciji, vukovac je u školi, ima brojne uspehe na takmičenjima iz matematike i fizike, a za razliku od mnogih mladih ne mašta o srećnijoj budućnosti – u inostranstvu
Kraljevo, zamislite, ima juniorskog prvaka Srbije u bilijaru i osvajača bronzane medalje na jednom balkanskom turniru u seniorskoj konkurenciji!
Pogledajte video reportažu o Matiji:
Nedavno sam ovo saznala i bila vrlo iznenađena – Kraljevčanin koji je vrhunski takmičar u BILIJARU? Nema šanse! Gde bi mogao da trenira bilijar kad imamo jedva deset stolova i, još intrigantnije, sa kim bi trenirao, otkud nama trener bilijara? Pomislih da taj momak, zove se Matija, verovatno studira van Kraljeva i tamo negde trenira bilijar.
Netačno!
Matija Obradović zaista u Kraljevu trenira bilijar, zaista je juniorski prvak Srbije i treći na seniorskom Balkan Pool turniru u Sarajevu krajem oktobra, u konkurenciji 128 igrača. Pritom još nije ni stigao do fakulteta, učenik je četvrte godine specijalizovanog matematičkog odeljenja u kraljevačkoj Gimnaziji. Plasirao se među 30 najboljih mladih matematičara Srbije, pobeđivao na okružnim takmičenjima iz fizike, bio vukovac u osnovnoj školi i sada je to u Gimnaziji… Toliko uspeha i raznorodnih aktivnosti za samo 17 godina, bravo!
TRENING
Sa Matijom se nalazimo u polutami jedinog bilijar kluba u Kraljevu, u “Četrdesetdvojci” u pasažu Omladinske. Tu polako dobijamo odgovore na pitanja sa početka teksta:
– Ovde su četiri bilijarska stola, najbolji uslovi za igru u Kraljevu. Koliko znam, stolova ima u još samo dva lokala. Član sam bilijar kluba “Masse” iz Užica jer u Kraljevu nemamo registrovan sportski klub. Voleo bih da se to uskoro promeni. Ne treniram u Užicu, već ovde u “42”. Nemam trenera. Možda u Kraljevu nema niko bolji od mene, ali ima onih koji su tu negde blizu i sa njima igram. Zatim, u bilijaru postoje vežbe koje se zovu “trilovi”, to su zadaci koje sam sebi postavljam, tako da mi nije uvek potreban sparing partner.
Matiji se bilijar dopao na televiziji još pre nego što je pošao u školu, a onda se majka, prosvetna radnica, sa jedne ekskurzije u Italiji vratila sa malim bilijar stolom uz koji je kao dečak provodio dosta vremena. Ipak, to je više lepa uspomena, nego pravi početak bavljenja bilijarom. Kao tipični kraljevački dečačić, Matija najpre počinje da trenira košarku, a bilijaru se vraća tek desetak godina kasnije, kad je imao 14 godina.
– odnosu na drugare u juniorskoj reprezentaciji relativno kasno sam počeo da treniram bilijar. Jednog dana sam igrao sa drugovima i primetio me je vlasnik “42” Dušan Živković i rekao mi da dođem u subotu pre podne na trening. Tu su me prihvatili Vladimir Bradić i Vladica Milićević, počeo sam da igram sa njima, onda i sam da istražujem, sve više sam napredovao i sad sam tu gde jesam. Treće mesto na Balkan Pool turu u Sarajevu je moj najveći uspeh, neočekivan, i vrlo sam srećan zbog toga.
Matijini uspesi su utoliko veći što tokom školske godine trenira svega dva-tri sata nedeljno, u uslovima koji su daleko od profesionalnih. Klub “Masse” iz Užica finasira njegovo učešće na državnim prvenstvima, ali opremu kupuje sam od nagrada na turnirima. Ima tri štapa, najskuplji je onaj od 1.000 evra, a kaže da profesionalni, po meri rađeni štapovi, mogu da koštaju i 50 puta više.
Bilijar je u Srbiji daleko od profesionalnog sporta, pa su i nagrade gotovo simbolične, na primer kao pobednik Regionalne lige Matija je dobio 120 evra, od čega treba odbiti trškove učešća, puta, hrane. Zato kaže da ga u svetu bilijara ne drže novac i nagrade, nego čista ljubav.
VEŠTINA, NAUKA, UMETNOST
Kod nas se bilijar doživljava kao “barska igra”, prateća zabava uz druženje, nešto kao igranje tablića, a zapravo je daleko od toga. Bilijar je kompleksna disciplina i mnogo više od sporta. Ako ne verujete meni, hoćete li verovati Nikoli Tesli i Njegošu?
Tesla je igrao bilijar, kažu da je u tome bio nenadmašan, i za ovu veštinu je rekao: “Bilijar je suptilna igra perfekcije i logičnosti, satkana od šahovske kombinatorike, zakona fizike i izvanredne povezanosti čovečijeg uma i telesne motorike”. A Njegoš? Pa, njegova rezidencija se i danas naziva “Biljardom”, jer je vladika opčinjen ovom igrom 1839.g iz Beča dovukao bilijarski sto u krševitu crnogorsku prestonicu.
Matija kaže da je za bilijar potrebna velika koncentracija i da pri svakom potezu mora da razmišlja još tri poteza unapred i da mu u svemu tome pomaže znanje geometrije i fizike.
– Postoje razne tehnike udaranja kugle i razni sistemi kako pronaći kuglu kada je ona zablokirana drugom, ili kako će se odbiti od mantinele. U tome mi pomažu matemtika i fizika, ali po meni ključni su preciznost i pozicioniranje bele kugle nakon poteza. Tu postoje sistemi pravljeni i proučavani od mnogih matematičara, fizičara i igrača bilijara, tako da ne mogu ja tu nešto da izmislim. Proučavam sisteme i dolazim do odgovora koji su mi potrebni. Posle toga je sve stvar vežbanja.
Matija kaže da je i za bilijar bitan talenat, ali da se napredak i uspesi postižu upornnim treningom. U čemu je onda tajna njegovog uspeha kad trenira manje od drugih, a postiže bolje rezultate, šta ga to izdvaja?
– U prvom razredu osnovne škole sam počeo da treniram košarku i imao sam dosta dobar šut tako da to možemo da povežemo sa preciznošću koju imam u bilijaru. Mislim da me ta motorika izdvaja i da zahvaljujući tome postižem uspehe u bilijaru.
I njegovi drugovi su, ističe Matija, promenili mišljenje o ovom sportu, neki od njih vole da dođu, da gledaju kako igra, pa i da pokušaju da izvedu određene poteze.
PLANOVI
Naš mladi sagovornik planira još dugo da igra bilijar, a ovih dana se nada da će u decembru videti Split, gde je zakazan veliki regionalni turnir. Kad ga pitamo za dugoročnije sportske planove, kaže da će se naredne godine kad upiše fakultet, priključiti nekom od beogadskih klubova koji ima dobre uslove za trening, ali da se bilijarom neće baviti profesionalno, već da mu je to hobi za ceo život.
O tome gde vidi sebe za desetak godina, Matija Obradović daje vrlo precizne odgovore i pomalo neočekivane za njegovu generaciju:
– Planiram da prvo završim Prirodno-matematički fakultet, planiram da upišem teoretsku matematiku i onda da ostanem na fakultetu, da predajem. Takođe, planiram kad završim PMF, da upišem i fiziku. To su mi planovi, pa kako bude. U suštini želim da radim u prosveti, jer to volim. U OŠ “Dimitrije Tucović” imao sam dobru nastavnicu matematike Gordanu Spasojević, koja je znala da mi objasni sve što me je zanimalo tako da me je motivisala za rad u matematici. I moj razredni u Gimnaziji Aleksandar Seničić je jedan od najboljih matematičara u Srbiji, kao i profesor fizike Vladan Pejović, tako da mi je drago i imam sreće što imam takve profesore. Volim da prenosim znanje, volim i drugarima da pomognem kad je potrebno… možda je sve to zbog toga što mi je majka prosvetni radnik.
Za razliku od većine mladih ovaj talentovani, marljivi i već uspešni mladić ne razmišlja o odlasku u inostranstvo:
– Više bih voleo da radim ono što volim, pa i za manje pare, nego da se mučim radeći nešto što ne volim za neki veći novac. Tako da bih ja u suštini ostao, cilj mi je da to bude u Beogradu na fakultetu, ali ne bi mi smetalo ni da radim u srednjoj školi, da držim i privatno časove, ako se to ne dogodi, vratio bih se u Kraljevo. Znam da većina razmišlja drugačije, to je subjektivno. Ja se ovde lepo osećam, divno mi je. Ima drugara koji kažu da je inostranstvo rešenje svih njihovih problema. Ja se sa tim ne slažem, možda ja grešim, ali meni je ovde super sve dok radim ono što volim.
Na pitanje šta nedostaje Kraljevu, kaže da verovatno ima mnogo toga, ali da će u skladu sa svojim godinama reći da mu nedostaju mesta za izlazak u kojima se puštaju malo stariji muzički pravci, rok i metal muzika. Mladi Matija već žali što nema naslednike u bilijaru i plaši se da će ovaj sport u Kraljevu zamreti sa odlaskom njegove generacije u Beograd. Zainteresovanim devojčicama i dečacima poručuje da dođu u “42”, jer tu ima ljudi koji za početak mogu mnogo da ih nauče, kao što su njega.
Posle razgovora sa pametnim i vrednim kraljevačkim gimnazijalcem i bilijaristom Matijom Obradovićem, mladim čovekom koji zna šta hoće, hrabrim da se ne utopi u mišljenje većine, osećala sam se lepo i spokojno. Svojevremeno sam zapisala nečiju izjavu: “Pakleni početak za sreću je biti sposoban da prepoznaš ono što te čini srećnim”. Čini se da je Matija sa sedamnaest godina već pregurao taj početak.
Radmila Vesković