Priča je iz Čačka, ali pitanje koje postavlja mnogo je šire: koliko kao društvo prepoznajemo trud dece koja treniraju, putuju, takmiče se i donose rezultate, dok najveći teret često nose roditelji
Kadeti Odbojkaškog kluba Lotus iz Čačka osvojili su četvrto mesto na završnom prvenstvu Srbije za kadete, održanom od 22. do 24. maja u Kragujevcu, i ostvarili rezultat koji roditelji i klub opisuju kao istorijski za čačansku mušku odbojku. Ipak, ova priča otvara mnogo šire pitanje: kako se u Srbiji odnosimo prema omladinskom sportu, mladim talentima i porodicama koje, često same, finansiraju putovanja, smeštaj, ishranu i kotizacije da bi deca uopšte mogla da se takmiče.
Tekst koji prenosimo napisao je roditelj jednog mladog odbojkaša, čije su ime i prezime poznati redakciji:
Istorijski uspeh i gorka realnost: kadeti OK Lotus Čačak četvrti u Srbiji
Kadeti OK Lotus iz Čačka, najtalentovanija generacija u istoriji čačanske muške odbojke, nisu razočarali na velikoj sceni. Naprotiv: na završnom prvenstvu Srbije za kadete, održanom od 22. do 24. maja u Kragujevcu, ovi dečaci bili su jedno od najlepših iznenađenja turnira.
U grupnoj fazi takmičenja nizali su pobede. Savladali su Crvenu zvezdu iz Beograda, Spartak iz Subotice i Vojvodinu iz Novog Sada. Dečaci iz Čačka, trener Slađana Rutović i roditelji koji su ih pratili živeli su, kako navodi autor teksta, sportski san.
Posle tri kola, OK Lotus bio je prvi u grupi. Klub koji nije dolazio iz velikog sistema, niti iz sredine sa snažnom odbojkaškom infrastrukturom, iza sebe je ostavio daleko poznatije rivale. Roditelji drugih klubova pitali su odakle dolaze ti dečaci, a odgovor je, kažu, izgovaran sa ponosom – iz Čačka.
Rasplet je usledio u nedelju, 24. maja. U polufinalnom meču Čačani su igrali protiv domaćina turnira, ekipe Radničkog, i izgubili rezultatom 3:0. U borbi za treće mesto rival je ponovo bila Vojvodina, koja je ovog puta slavila istim rezultatom.
Roditelji posebno ističu da se na tom susretu, na samom kraju prelomnog prvog seta, koji je Vojvodina dobila 28:26, povredio jedan od ključnih igrača Lotusa, Andrija Đoković.
„To nam svima ostavlja gorak ukus posle prelepog turnira u Kragujevcu, uz činjenicu da je medalja izmakla za dlaku. Nadamo se da je reč o lakšoj povredi i da će se Andrija brzo vratiti na teren”, navodi autor teksta.
Ipak, Čačak ima razlog za ponos: Andrej Gucunski proglašen je za najboljeg libera na turniru.
Boje Čačka i OK Lotus, prvi put na državnom prvenstvu TOP 8 za kadete, branili su: Aleksandar Jovašević, Andrija Đoković, Vukašin Srnić, Vasilije Matković, Radovan Matović, Nemanja Vujičić, Oliver Sekulić, Nikola Glišović, Pavle Ikodinović, Andrej Gucunski i Nemanja Lazović.
Autor teksta ocenjuje da su ova deca uradila maksimum u sudaru sa klubovima koji iza sebe imaju razvijenije sisteme, bolju organizaciju i ozbiljniju podršku.
Posebno ukazuje na opterećenje mladih sportista tokom turnira. Kako navodi, odigrati pet mečeva i 20 setova intenzivne odbojke u samo 48 sati izuzetno je zahtevno za decu ovog uzrasta. U mnogim zemljama, dodaje, slični turniri traju duže i igra se najviše jedna utakmica dnevno.
Iza sportskog uspeha, međutim, ostaje pitanje ko sve to plaća?
Prema rečima autora, učešće na završnom turniru omogućeno je zahvaljujući podršci roditelja, prijatelja i sponzora koji su pokrili troškove puta, smeštaja, ishrane i kotizacija. To, kako navodi, pokazuje surovu realnost omladinskog sporta u Srbiji – da iza mnogih uspeha dece često stoji pre svega napor njihovih porodica.
„Omladinski sport u Čačku mora imati svetlu budućnost, ali ona zahteva ulaganja, unapređenje infrastrukture i podršku celog grada. Investicija u ovu generaciju, kao i u uspešne mlade sportiste u drugim disciplinama, jeste investicija u budućnost čačanskog sporta”, piše roditelj mladog odbojkaša.
On postavlja i pitanje prioriteta u sportu, navodeći da se velika sredstva često ulažu u profesionalni sport i strane igrače, dok mladi sportisti i klubovi koji rade sa decom teško dolaze do podrške.
„Sa druge strane, taj isti novac mogao bi da obezbedi stipendije za mlade košarkaše, odbojkaše i druge sportiste. Korist za srpski sport bila bi nemerljivo veća”, navodi se u tekstu.
Poruka ovog roditelja, ipak, nije poruka odustajanja.
„Mi se nećemo predati. Nastavljamo odbojkašku bitku zajedno sa našom decom, jer imamo za koga da se borimo. Divno druženje, sjajni rezultati na svim poljima i sjajna hemija unutar tima ono su što nas roditelje čini ponosnim”, poručuje autor.
Na kraju teksta dodaje da bi voleo da može da se zahvali i rukovodstvu grada na konkretnoj podršci, a ne samo na usmenoj i da su „stavovi i mišljenja izneseni u tekstu lični i nisu povezani sa bilo kojom kompanijom ili organizacijom“.
Ova priča, iako dolazi iz Čačka, lako se prepoznaje i u mnogim drugim sredinama u Srbiji. Mladi sportisti često treniraju u nedovoljno dobrim uslovima, porodice preuzimaju veliki deo troškova, a rezultati se primete tek kada deca već naprave uspeh. Zato četvrto mesto kadeta OK Lotus nije samo sportska vest, već i povod za pitanje: koliko zaista ulažemo u one od kojih sutra očekujemo medalje, reprezentativne dresove i sportski ponos?
