U novembru ističe rok za dovođenje u red dečijih igrališta u skladu sa Pravilnikom o njihovoj bezbednosti. Kakva je sada situacija, u Kraljevu možda do tada neće biti završena i jedina dva igrališta planirana za rekonstrukciju. A šta tek kad budu sagrađena…
Iako je još prošle godine izdvojeno 15 miliona dinara za izgradnju dečijih igrališta pod obalom i u Parku kod Duhovnog centra, radovi ni do danas nisu počeli, a sasvim je neizvesno i kada će. Razlog je postupak javnih nabavki, pre par sedmica u razgovoru za portal Krug, naveo je tadašnji direktor JP za uređenje građevinskog zemljišta Aleksandar Nestorović:
– Šest meseci smo čekali odluku Komisije za zaštitu prava ponuđača! Stigla je tek nedavno, a javnu nabavku za rekonstrukcij dečijih igrališta raspisali smo još 1. januara. Primedbe ponuđača koji se žalio su delimično usvojene i ne možemo da počnemo posao. Dok sad izmenimo to što je potrebno… biće dobro ako radovi počnu u avgustu.
Na pitanje zašto su primedbe jednog ponuđača delimično usvojene, Nestorović kaže da propisi o javnoj nabavci ostavljaju malo mogućnosti za slobodan izbor:
– To vam je kao kad imate automobile iste klase od četiri različita proizvođača, i cena im je slična, ali vi na primer hoćete baš „fiov“ ili „hjundai“, jer smatrate da su najbolji ili vam se prosto najviše sviđaju. Tako smo mi hteli baš neke igračke i opremu za koje smo smatrali da su najbolji i najlepši za našu decu, ali to ne može…. A tek ovo čekanje od pola godine na odluku o žalbi!
I zaista, na portalu Republičke Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki objavljene su odluke donete u aprilu za javne nabavke raspisane još u oktobru ili novembru! A odluke donete kasnije, pa i u slučaju kraljevačkih dečijih igrališta, još nisu ni objavljene, ali je odluka dostavljena Javnom preduzeću. No, to je problem koji ni mnogo veći od nas nisu rešili i tema je za poseban tekst.
Zato, da vidimo šta će biti sa naša dva igrališta. Nestorović nije bio baš optimističan, jer se pribojavao da do sredine leta ne odustane izvođač kog su izabrali!
– U poslednjih šest meseci došlo je do drastičnog skoka cena svih vrsta materijala. Strah me da izabrani punuđač ne odustane, ili ne traži više novca, a onda bismo morali iz početkau javnu nabavku…
U tom slučaju moglo bi se desiti da mi 23. novembra, kada ističe rok za usaglašavanje sa Pravilnikom o bezbednosti dečijih igrališta, ne budemo imali nijedno igralište na kome će deca moći legalno da provode vreme! Da li to znači da će sva „neusklađena“ sa Pravilnikom biti zabranjena za upotrebu?! Čini se da nadležnima u Kraljevu jedino ostaje nada da će država produžiti rok za usaglašavanje…
Ograde kamere, čuvari…?
Međutim, problem je mnogo širi i tiče se generalno odnosa prema javnim gradskim površinama, naročito onima na kojima deca i porodice provode vreme, kao što su parkovi i igrališta. Jer čak i kada bi ovaj posao bio završen u roku, šta sa ostalih šest igrališta koja su u nadležnosti grada?! Kada ćemo njih privresti propisima? U nadležnosti Grada su igrališta u Parku Svetog Save, pod obalom, u Pljakinom šancu, naselju Moša Pijade, u Mataruškoj Banji, na Higijenskom zavodu, u Borićima i kod nove Hale sportova.
I zašto sve ove godine igrališta nisu adekvatno održavana? Vandalizam? Da, divlja se noću po kraljevačkim parkovima, ali roditelji sa kojima smo razgovarali kažu da su igrališta u npr. Čačku i Kruševcu u mnogo boljem stanju. Zar samo Kraljevo ima vandale?
Prošle jeseni, kad smo obišli igrališta i objavili sveobuhvatan tekst na temu Uništavanje i obnova dečjih igrališta u Kraljevu , koji vam preporučujemo da pročitatte, naš sugrađanin Predrag Milošević je rekao:
– Vodim sina na gotovo sva igrališta u gradu i uočavam dve vrste problema. Jedno su oštećenja koja nastaju kao posledica vandalskog ponašanja i mislim da bi video nadzor delovao preventivno. Druga oštećenja nastaju kao posledica redovnog korišćenja. Ni jedna, ni druga se ne otklanjaju na vreme, jer nema redovnog održavanja. Ne znam da li ijedna gradska služba ima zadatak da obilazi dečija igrališta, da li iko zna kakva je situacija, bar na mesečnom, ako ne na dnevnom nivou. Ova oštećenja koja smo vam pokazali stoje mesecima i nikad nismo videli da je iko došao bar da ih evidentira, a kamoli popravi – rekao je tada Milošević, a isto važi i danas.
Ozbiljan, sistemski pristup problemu zaštite parkova i igrališta prosto se nameće kao neophodnost, ocenio je tadašnji direktor JP za upravljanje građevinskim zemljištem Aleksandar Nestorović, jer se s razlogom pribojavao šta će biti i sa tim novim igralištima kad jednog dana budu napravljena:
– Moj stav je da moramo da razmišljamo o ograđivanju, video nadzoru i/ili čuvarskoj službi. U budućnosti ne samo za igrališta, nego i za parkove. Tako je u celom svetu. Ni u jedan uređeni park ne možete da ulazite noću, nego postoje radno vreme i pravila ponašanja.
Kada sam sredinom ’90-ih u Budimpešti u centru grada prvi put videla dečije igralište ograđeno vrlo visokom žičanom ogradom, scena mi je bila tužna, delovalo je kao da su u zatvoru. Danas, u Kraljevu, mislim drugačije: ograda i kamere su neminovnost za dečija igrališta na pojedinim lokacijama. Iskustvo to pokazuje: igralište kod nove Hale sportova u Ribnici je napravljeno pre tri godine i rekviziti su u dobrom stanju. Ali tamo, zbog tržnog centra i hale, ima dosta svetla, kamera i čuvara.
Dakle, ne treba više filozofirati o nevaspitanju, vandalizmu, obesti… Jeste besmisleno što ćemo umesto u nova igrališta pare trošiti za čuvanje postojećih od huligana. Ali, ako ove godine dobijamo dva nova dečija igrališta na „rizičnim“ lokacijama, onda se mora tražiti mogućnost da se u gradskom budžetu do kraja godine nađu sredstva za ogradu i kamere. Ako baš, baš nema novca, onda u budžetu za narednu godinu, svakako. Nema više šta da se vajka i čeka, inače će i ti novi rekviziti ubrzo biti uništeni.
Radmila Vesković
