Grip koji se brže prenosi, jači simptomi i oporavak koji traje i više od deset dana menjaju sliku sezonskih respiratornih infekcija
Sezona respiratornih infekcija: više obolelih, ali bez mesta za paniku – „Supergrip“ je stigao u Srbiju
Zarazniji soj gripa A (H3N2) donosi visoku temperaturu, dug i iscrpljujući oporavak i dodatni pritisak na zdravstveni sistem, uz očekivani pik sredinom januara.
Ako vam se čini da su „svi oko vas bolesni“, da su čekaonice prepune i da se o respiratornim infekcijama govori više nego inače, taj utisak nije pogrešan. U Srbiji je u toku sezona respiratornih infekcija, koja je ove godine počela ranije nego obično i već beleži veliki broj obolelih.
Razlog za to je, između ostalog, izmenjeni tip virusa gripa A (H3N2), koji je tokom leta, u junu, prošao kroz više genetskih mutacija. Ova varijanta je zaraznija od ranijih sojeva, brže se širi i u većoj meri uspeva da zaobiđe ranije stečeni imunitet, zbog čega se i očekuje da će do kraja sezone biti više zaraženih i obolelih nego prethodnih godina.
Ovaj tip gripa najpre je izazvao visoku stopu obolevanja u Australiji i Japanu, a zatim i u Velikoj Britaniji, gde je zbog brzog širenja i izraženih simptoma u medijima dobio naziv „supergrip“. Tokom jeseni stigao je i u Evropu, prvo u Sloveniju, gde je značajno opteretio bolničke kapacitete, ali bez smrtnog ishoda, zatim u Hrvatsku, gde se beleži izrazito strmi rast, a potom i u Srbiju.
Šta je, zapravo, „supergrip“?
Reč je o podvarijanti virusa gripa A (H3N2). Dok se klasični grip u proseku prenosi stopom od oko 1,2 ,što znači da 10 zaraženih zarazi 12 osoba, ova varijanta ima procenjenu stopu prenosa od oko 1,4. Drugim rečima, od 10 zaraženih oboli 14, od njih 20, pa 27 – i tako dalje. Upravo ta brža transmisija dovodi do naglog porasta broja obolelih u kratkom vremenskom periodu.
Simptomi su u osnovi isti kao i kod drugih tipova gripa, ali mogu biti znatno izraženiji i dugotrajniji. Oboleli se najčešće žale na:
– visoku temperaturu,i do 40 stepeni koja se teško obara;
– suv i iscrpljujući kašalj;
– curenje ili zapušen nos;
– jake bolove u mišićima i zglobovima,
– glavobolju;
– izrazit, dugotrajan umor,
a kod nekih pacijenata se javlja i mučnina, povraćanje ili dijareja.
Bolest počinje naglo, često „obara s nogu”, pacijenti se žale na nesnosne bolove u kostima i mišićima, a ekstremni umor i slabost mogu potrajati i više od deset dana, čak i kada temperatura prestane.
Koliko je obolelih u Srbiji?
Sezona gripa u Srbiji ove godine je počela ranije nego inače. Prvi pojedinačni slučajevi registrovani su još krajem oktobra, a epidemijski prag pređen je početkom decembra. Iako se kod nas ne radi rutinska laboratorijska dijagnostika svih virusnih infekcija, ciljano uzimani uzorci pokazuju da je početkom decembra zabeležen znatno veći broj pozitivnih nalaza nego krajem novembra.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, do sada je registrovano više od 20.000 slučajeva obolevanja od gripa i bolesti sličnih gripu, ali se procenjuje da je stvarni broj znatno veći, jer se mnogi pacijenti ne javljaju lekaru ili pomoć traže u privatnim zdravstvenim ustanovama. Pik obolevanja očekuje se sredinom januara.
Zdravstveni sistem beleži povećan pritisak, ali epidemiološka situacija, iako zahtevnija nego prethodnih sezona, ne nosi obeležja vanredne situacije. Stručnjaci upozoravaju da opasnost ne treba potcenjivati, ali ni dramatizovati i stvarati nepotrebnu paniku, jer je i jedno i drugo pogrešno.
Kako se virusi smenjuju tokom sezone?
Sa početkom školske godine, od septembra, najpre su se javile uobičajene prehlade izazvane različitim virusima – rinovirusima, adenovirusima, metapneumovirusima i virusima parainfluence. Zatim je usledio talas infekcija izazvanih respiratornim sincicijalnim virusom (RSV), koji se dugo zadržao, a potom se, češće nego inače, pojavljivao i kovid. Tek nakon toga usledio je jači prodor gripa.
Na severnoj hemisferi grip se u epidemijskom obliku obično prvo javlja na Dalekom istoku, najmanje mesec dana pre Evrope. Ove godine, međutim, u Japanu se pojavio već sredinom oktobra, dok je u Velikoj Britaniji početkom decembra procenat pozitivnih testova prešao 20 odsto.
Virusi, mutacije i vakcina – šta treba znati
Virusi gripa se stalno genetski menjaju. Kada su te promene manje, nastaju sezonske epidemije, a kada su velike i nagle nastaju pandemije. Virus gripa A ima veći potencijal za takve promene, dok je tip B stabilniji.
Dodatni problem ove sezone predstavlja činjenica da je u junu došlo do značajnije mutacije jednog soja A/H3, u trenutku kada je sastav vakcine već bio definisan. Zbog toga taj soj nije mogao da bude uključen u sezonsku vakcinu. To znači da će virus ove godine u većoj meri nego ranije uspevati da zaobiđe vakcinalni imunitet.
Ipak, to ne znači da vakcina nema smisla. Naprotiv, iako u manjoj meri štiti od samog zaražavanja, ona i dalje značajno smanjuje rizik od teških oblika bolesti, hospitalizacije i smrtnog ishoda, naročito kod starijih osoba, hroničnih bolesnika, trudnica i drugih rizičnih grupa.
Kako razlikovati prehladu, grip i kovid?
Prehlada se razvija postepeno. Najčešći simptomi su grebanje u grlu, zapušen nos, kijanje i blagi kašalj. Temperatura je normalna ili blago povišena, opšte stanje relativno dobro, a simptomi prolaze za pet do sedam dana.
Grip počinje naglo i burno. Temperatura je visoka, često 38–40 stepeni, uz drhtavicu, preznojavanje, jake bolove u mišićima i zglobovima, glavobolju i izraženu iscrpljenost. Kašalj je suv i iscrpljujući, a oporavak dug. Moguće su ozbiljne komplikacije, naročito zapaljenje pluća, češće hospitalizacije kao i veća mogućnost smrtnih ishoda naročito kod starijih osoba sa komorbiditetima.
Kovid se danas najčešće ispoljava blagim ili umerenim simptomima, sličnim gripu ili jačoj prehladi. Kod starijih i hroničnih bolesnika može doći do teških komplikacija, zbog čega je važno pravovremeno javljanje lekaru.
Lekaru se treba obratiti ako temperatura traje duže od dva do tri dana, ako se kašalj pogoršava, ili ako se jave otežano disanje, bol u grudima ili izražena iscrpljenost.
Kako se ponašati u sezoni respiratornih infekcija?
Preporuke su jednostavne, ali efikasne: redovno pranje ruku, provetravanje prostorija, izbegavanje bliskog kontakta sa osobama koje kašlju i kijaju, nošenje maski u zatvorenim i prenatrpanim prostorima, kao i ostanak kod kuće u slučaju blažih simptoma.
Vakcinacija protiv sezonskog gripa i dalje je najvažnija preventivna mera i još uvek nije kasno da se primi.
Do prošle godine pravljenje su četvorovalenetne vakcine koje su u svom sastavu imale antigen priotiv dve vrste virusa A i dve vrste virusa B. Jedan antigen protiv virusa B je izbačen, jer je taj virus prestao da se pojavljuje
Proces formiranja vakcine završava u aprilu, ali se ove godine u junu pojavio novi podtip soja AH3 koji ima sedam mutacija.
Тe mutacije nisu toliko velike da naprave epidemiju, ali su dovoljno velike da naprave oštriju varijantu gripa nego što smo imali prethodnih sezona, i to je grip koji se pojavio i u Srbiji. On izaziva težu kliničku sliku nego običan sezonski grip i traje mnogo duže. Teža klinička slika znači da bolest počinje naglo, a čovek je doslovno samo dan pre nego što se razboli potpuno funkcionalan, a onda odjednom počne da ga boli svaka koščica, ne može da ustane nekoliko dana iz kreveta, a pacijenti bolove opisuju kao razdiruće, kao da im se čupaju mišići i nervi, a od bolova ‘puca’ glava i grudni koš. Sve to uz visoku temperaturu, i do 40 stepeni, koja ne može da se obori.Ukratko, veoma loše opšte stanje koje savlada i najjačeg muškarca. Iz takvog stanja potrebno je više vremena za oporavak nego u slučaju običnog sezonskog gripa.Vakcinu je već trebalo da prime ugrožene grupe, ali ni sada nije kasno, i vakcina će svakako dobro doći, jer sezona gripa još nije dostigla pik u Srbiji, koji se očekuju sredinom januara, posle praznika. Prema informacijama od pre nedelju dana vakcine nema u privatnim domovima zdravlja, ali je ima u državnim zdravstvenim ustanovama, i to trovalentna vakcina iz Instituta Torlak. Zato oni koji su zakasnili i uplašili su se od trenutne situacije, a trebalo bi da se uplaše, mogu i sada da prime vakcinu.
Vakcinalni imunitet se razvija za oko dve nedelje i traje nekoliko meseci.
Vakcina protiv gripa i inače nije toliko jakog potencijala da bi sprečila zaražavanje, ali štiti od teških formi bolesti, hospitalizacije i smrtnih ishoda.
Pre pojave „supergripa” vakcina je štitila u 30 do 40 odsto slučajeva, a imunitet je trajao nekoliko meseci, u zavisnosti od imunološkog statusa pojedinca. Postojeća vakcina delimično štiti i od najtežih formi „supergripa”.
Sezonski grip je ozbiljna sistemska bolest koja se nekako potcenjuje, iako širom sveta odnosi hiljade života. U Velikoj Britaniji prošle godine 8.000 ljudi je preminulo od gripa.
Narednih dana vreme će biti suvo i hladno što su „idealni uslovi” za rasejavanje virusa gripa, a zbog praznika okupljanja će biti veća i brojnija, tako da možemo očekivati sve više obolelih.
————————————-
Najnoviji podaci Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ pokazuju da je aktivnost gripa trenutno iznad epidemijskog praga i da je virus rasprostranjen širom zemlje, a zabeležena stopa je viša za 55,3 odsto u odnosu na prethodnu nedelju.
Od 15. do 21. decembra zabeleženo je 18.459 slučajeva oboljenja sličnih gripu sa incidencijom od 276,98 na 100.000 stanovnika.
Epidemiološki pokazatelji ukazuju da se registruje široka geografska raširenost, klinička aktivnost gripa je iznad epidemijskog praga, dok je trend incidencije rastući. Najviše obolelih je među decom.
Kao i prethodnih nedelja i u ovoj se najviše uzrasno-specifične stope registruju kod dece.
U uzrasnoj grupi od 0 do 4 i od 5-14 godina zabeležena stopa incidencije od oko 800 do preko 1000 na 100.000 stanovnika, što je povećanje od preko 66 odsto u poređenju sa prethodnom nedeljom.
Akutne respiratorne infekcije
Od 12. do 21. decembra registrovano je 17.937 slučajeva obolevanja od akutnih respiratornih infekcija, sa stopom incidencije od 1470,88 na 100 000 stanovnika. Zabeležena stopa je viša za 17 odsto u odnosu na prethodnu nedelju, kao i za 27 odsto u poređenju sa istim periodom
prethodne sezone – najnoviji podaci iz Batuta od juče – 26.12.
