Pokretanje biznisa postaje sve popularniji izbor devojaka i žena u Kraljevu, koje transformišu svoje hobije u poslovne prilike; ovo su njihove priče o izazovima, preprekama i uspehu
Poslednjih godina žene se sve češće odlučuju za pokretanje sopstvenog biznisa. To pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje. Od ukupnog broja nezaposlenih u Kraljevu koji su odlučili da ove godine pokrenu svoj posao – 57 odsto čine žene.
Slađana Pleskonjić, kao majka troje dece bila je posvćena njihovom odgajanju, a kada su joj ćerke odrasle i otišle na fakultet odlučila je da svoj dugogodišnji hobi izrade dekorativnih predmeta pretvori u posao od kojeg zarađuje.
– U početku sam dekorisala prostor ćerkama za rođendane i pravila sam razne ukrasne predmete za kuću, a onda sam te predmete počela i da poklanjam za rođendane, slave… Kada sam videla da se ljudima dopadaju, odlučila sam da bi to mogao da bude moj posao. Plan mi je da otvorim lokal gde ću pored prodaje predmeta koje pravim pružati i uslugu dekoracije.
Slađana kaže da već sada vidi da postoji veliko interesovanje za predmetima koje ona pravi, pa se nada i da će posao biti uspešan.
– Dekoracija od prirodnih materijala je izuzetno tražena. Posebno su popularni predmeti od jute, ali i pletene korpe, novogodišnje dekorativne kugle. Sam proces izrade nije težak, ali potrebno je strpljenje, imajući u vidu da je sve ručna izrada. Da bi se isplela jedna korpa potrebno je od 5 do 7 dana, a imam i proizvode čija izrada zahteva lepljenje, pa tu dolazi i taj proces sušenja – ističe Slađana.
Da se upusti u preduzetničke vode Ivana Korićanac odlučila je nakon gubitka posla u banci. Zajedno sa sestrom došla je na ideju da počnu da proizvode torbe po svojojmeri.
– Želele smo da tržištu ponudimo tašne koje će ispratiti sve uloge koje žene danas imaju, od majke do poslovne žene, odnosno da pored kvaliteta i modernog dizajna, torba bude funkcionalna i prilagodljiva različitim stilovima odevanja – pojašnjava Suzana Mijatović.
Ivana ističe da je ovo nešto potpuno drugačije od onoga što je radila:
– U početku nisam znala u šta se upuštamo, ali korak po korak naši proizvodi su došli do kupaca.
Iako su na realizaciji ove ideje radile jako dugo, godinu dana nakon što su i zvanično pokrenule sopstveni biznis, Ivana i Suzana kažu da su zadovoljne odlukom koju su donele, ali da je pred njima još mnogo rada kako bi izgradile svoju poziciju na tržištu.
Godinama unazad žene su te koje se češće odlučuju za pokretanje sopstvemog preduzetništva, to pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje.
– Žene su mnogo aktivnije i motivisanije kada je njihov plan i program zapošljavanja u pitanju. Upravo to je razlog što je poslednjih godina veći broj žena koje pokreću svoj biznis. Kroz program samozapošljavanja na teritoriji koju pokriva naša filijala godišnje bude registrovano i podržano oko 50 ženskih biznis ideja. Trudimo se da kroz monitoring program i razne savetodavne usluge, kao i kroz sistem umrežavanja sa ostalim institucijama koje podržavaju preduzetništvo i žensko preduzetništvo te ideje i opstanu – ističe Snežana Prelić, direktorka kraljevačke Filijale Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ).
Pored NSZ, podršku za sve one koji započinju svoj biznis pružaju i Privredna komora, Razvojna agencija Srbije, kroz konkurse Ministarstva privrede, ali i Regionalna agencija za prostorni i ekonomski razvoj Raškog i Moravičkog okruga.
A. P.
Prema izveštaju poverenika za rodnu ravnopravnost, žene u Srbiji zatvaraju svoje biznise 10% češće od muškaraca. Veći neuspeh žena u održavanju delatnosti se objašnjava pre svega i samim razlozima zbog kojih se one okreću preduzetništvu — češće je u pitanju nužda, nego prepoznavanje poslovne prilike, što otežava razvoj poslovanja. Deo razloga se objašnjava i diskriminacijom, kao i činjenicom da žene mogu manje vremena da posvete svom biznisu zbog obaveza koje imaju oko kuće i porodice.
Žene u biznisu ograničavaju finansijski i socijalni problemi, posebno žene u ruralnim sredinama koje uglavnom nemaju vlasništvo nad imovinom, a ni dovoljno znanja da apliciraju za potencijalne kredite. Zato je neophodno osnaživanje, jer kada je jaka žena, jake su i porodica, i država.
Nakon što jr Evropski pokret u Srbiji – Kraljevo prošle godine predstavnicima lokalnih vlasti zvanično uruči inicijativu za usvajanje Programa unapređenja ženskog preduzetništva i zahtev za planiranje sredstava za ovu namenu u budžetu za 2024. godinu, prvi put je u lokalnom budžetu planiran iznos od 10 miliona dinara za ovu namenu.
Istraživanje urađeno za svrhe ovog projekta pokazalo je da su, prema trenutno raspoloživim statističkim podacima iz 2020. godine, od 5.059 registrovanih preduzetničkih radnji u Kraljevu, žene vodile 1.602, odnosno 31,6 %. Najveći broj njih bavi se delatnošću u sektoru usluga 31,6%, zatim u trgovini 20,2%, a proizvodnom delatnošću bavi se svega 14% preduzetnica. Preduzetničkih radnji koje vode žene, a funkcionišu duže od dve decenije, bilo je 65, odnosno svega oko četiri odsto, dok je najveći broj ženskih biznisa, gotovo svaki drugi bio je mlađi od pet godina (795 preduzetničkih radnji ili oko 49,6 procenata).
Za pokretanje preduzetničke delatnosti, 70% ispitanica je izjaviulo da je koristilo sopstvena ili sredstva svoje porodice i srodnika. Međutim, izuzetno mali broj ispitanica je za otpočinjanje preduzetničke delatnosti koristilo kreditna sredstva (oko tri odsto). Isti procenat žena (tri odsto) koristio je neku od subvencija države.
Zanimljivo je da je svaka druga učesnica u istraživanju (51% ispitanica) kao motivacioni faktor za otvaranje preduzetničke delatnosti navodila da je odluku o pokretanju preduzetničke radnje donela zbog toga što je bila nezaposlena, ostala bez posla, ili joj je posao bio neadekvatan.
Predlog lokalnog programa podrazumeva da je:
– vlasnik preduzetničke radnje koja bi mogla da bude podržana sredstvima iz budžeta – žena sa najmanje 51% udela u istom, odnosno u kojem je žena odgovorno lice za poslovanje i upravljanje (direktor) upisana u APR-u,
– da su radnje registrovane na teritoriji grada Kraljeva,
– da su pozitivno poslovali u 2023. godini (iskazan neto dobitak);
– da nad njima nije pokretnut stečajni postupak ili postupak likvidacije,
– da su izmirile sve obaveze po osnovu poreza i doprinosa,
– da im nije izrečena pravosnažna mera zabrane obavljanja delatnosti,
– da za iste namene nije konkurisano za bespovratna sredstva koja potiču iz javnih sredstava po nekom drugom programu državne pomoći ili iz drugih izvora finansiranja.
– da u bilo kom periodu u toku tri uzastopne fiskalne godine zaključno sa danom donošenja odluke o dodeli bespovratnih sredstava, nije primio dozvoljenu de minimis državnu pomoć čija bi visina zajedno sa traženim sredstvima prekoračila iznos od 23 miliona dinara.
Konkurs namenjen subvencijama za žensko preduzetništvo u Kraljevu – još nije raspisan.
M. M. D.
