U trpezariji vekovne Žiče danas su unikatna zlatopečatna povelja i ikona Preobraženja Gospodnjeg uručene ovogodišnjem laureatu Nikoli Vujčiću
Ovogodišnji, jubilarni (30. po redu) dobitnik Žičke hrisovulje Nikola Vujčić, ovo prestižno priznanje, prema obrazloženju žirija, dobio je „za poeziju svedenog jezika u traganju za jedinom rečju“. Žiri za dodelu Žičke hrisovulje činili su Dejan Aleksić, Ana Gvozdenović, Miloš Milišić i Dragan Hamović, predsednik žirija.
Dragan Hamović je ocenio da su pesme Nikole Vujčića za čitanje u sebi, jer tada najdublje odjekuju. On je kazao i da Vujčićeve pesme predstavljaju „pravo čistilište jezika, od banalnosti i nebitnosti“:
– Snažan i stalan duhovni impuls osećamo iza onoga što nam u stihovima izrekne Nikola Vujčić, jedan od najpostojanijih čuvara reči i njihove punote koje danas imamo, u doba brbljanja bez granica, ne samo izvan poezije, nego i u onome što se uzima kao poezija. To je pesnik koji odmerava težinu i terete reči i vrednosti tišine, pa ih ne rasipa uzalud i slučajno.
Pogledajte VIDEO reportažu sa dodele Žičke hrisovulje:
Nikola Vujčić, jedan od najznačajnijih srpskih pesnika XX i XXI veka, rođen je u Velikoj Gradusi kod Siska. Živi i radi u Beogradu. Bio je urednik časopisa „Znak“, glavni i odgovorni urednik „Književne reči“, urednik u „Književnoj omladini Srbije“. Bio je i glavni i odgovorni urednik lista „Zadužbina“, urednik u izdavačkoj kući „Filip Višnjić“. Objavio je deset zbirki pesama, a dobitnik je nagrada Braća Micić, Zmajeve nagrade Matice srpske, Disove nagrade, nagrade Miroslav Antić, Đura Jakšić i Branko Miljković. Član je Srpskog književnog društva i Srpskog PEN centra. Pesme Nikole Vujčića su prevođene na nemački, engleski, španski, francuski, češki, švedski, ruski, mađarski, rumunski, slovački, poljski, jermenski, makedonski i slovenački jezik.
PESME KOJE PESNIK ZAPISUJE OLOVKOM
Vujčić je tri puta gost na Saboru, a danas je posebno istakao čast koja mu je, kao dobitniku – pripala. On je ocenio da je Žički duhovni sabor – specifična manifestacija, jer u Srbiji postoji mnogo književnih nagrada koje se ne dodeljuju za duhovnost, nego za prostu literaturu:
– Pod duhovnošću ne podrazumevam samo religiozno, odnosno hrišćansko shvatanje duhovnosti, već je sagledavam u širem kulturološkom smislu. Po tome je to vrlo značajna nagrada i dobiti je svakako je stvar prestiža.
Dobitnik je u svojoj besedi naglasio da „piše sporo, u mahovima i uvek olovkom, a onda se dugo vraća svakoj reči“.
– Kad završim pesmu, osećam se zamoreno i prazno, kao da je pesma bukvalno svojim fizičkim prisustvom boravila u meni… U svaku pesmu ulažem celo svoje biće, jer nemoguće je napisati pesmu, a da se u nju ne „uložiš sav“…. Živimo u brbljivom vremenu, iako reči nisu brbljive ,već ih mi činimo brbljivim. Zato moramo zavoleti ćutanje koje će nas očistiti od svih ispraznosti. Samo u ćutanju se rađaju istinske reči…a praznina se naselila u čoveku modernog vremena. Pretvaraju nas u brojke, u statistiku, u bezličnu masu… danas je, možda, ključno pitanje – kako sačuvati sebe i svoj glas da se ne utopimo u tu bezličnost? Mene od toga spasava pesma! – poručio je Vujčić, zahvalivši se na nagradi.
Poeziji dobitnika posvećuje se zbornik radova sa skupa koji se održava u okviru manifestacije Žički duhovni sabor, Preobraženje 2021.
Unikatnu zlatopečatnu povelju i ikonu Preobraženja Gospodnjeg, rad kraljevačkog umetnika Slobodana Lukovića, ovogodišnjem laureatu uručio je gradonačelnik Kraljeva dr Predrag Terzić koji je podsetio da Žički duhovni sabor predstavlja najstariju i najznačajniji kulturnu manifestaciju koja se održava u vreme Preobraženja. Ona je nastala 1992. godine, inicijativom pesnika iz kraljevačkog Književnog kluba, a već naredne je postala gradska manifestacija, čiji su organizatori Kraljevački književni klub, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“ i Narodni muzej u Kraljevu, a tokom prethodnih 30 godina u sklopu Žičkog duhovnog sabora „Preobraženje“ organizovana su četiri naučna skupa.
– Ove godine su beogradski Pravni fakultet i Institut za političke studije sa kraljevačkim Narodnim muzejom organizovali naučni skup pod nazivom „Publicistika u razvoju društva i države“, sa podnaslovom „Karanovac/Kraljevo u srpskoj štampi u periodu od 1835. do 1918. godine“. Očekujem da ćemo naredne godine organizujući Žički duhovni sabor organizovati još čitav niz drugih kulturnih manifestacija.
TRAGANJE ZA KLJUČEVIMA ZNAČENJA SVETA
O poeziji ovogodišnjeg dobitnika Žičke hrisovulje biranim rečima govorio je i pesnik Đorđe Nešić, koji je bio dobitnik ove nagrade 2015. godine. On je ocenio da Vujčić „putujući kroz jezik traga za ključevima značenja sveta i odgovorima šta je reč, šta je stvar, šta je pesma, ko je pesma?“
– To kako nastaje pesma, kako se puni smislom.. to je centralna tema Vujčićeve poezije… Njega ne zanimaju kultni metafizički poredmeti – ljubav, smrt i bol, on preferira male stvari i događaje, smatrajući da oni više govore o svetu nego oni koje bije glas da su sveobuhvatni i zadati.
U ime vladike žičkog, dobitniku je čestitao arhijerejski zamenik protojerej Ljubinko Kostić ocenjujući da reči u poeziji koju stvara Nikla Vujčić imaju esencijalni značaj „valjda stoga što izviru iz prve božanske reči „logo“s, od koje je postalo sve što je postalo“.
Stihove dobitnika danas je kazivao je glumac Nebojša Dugalić, koji je, i sam izrazio nevericu da je prošlo već 30 godina od prvih Dana Preobraženja na kojima je, takođe, učestvovao. On je dodao kako smatra prirodnim da Žiča ima jednu manifestaciju ovakvog tipa i da nije slučajno što je to – baš pesnička manifestacija.
M. M. D.
