Dijabetes nije samo bolest: za mnoge je svakodnevna borba koja traje bez pauze. I dok medicina napreduje, društvo često kasni za tim korakom.
Posebno zabrinjava podatak da veliki broj obolelih i ne zna da ima ovu bolest. Dijabetes je hronični poremećaj metabolizma koji nastaje kada organizam ne proizvodi dovoljno insulina ili ga ne koristi efikasno. Postoje dva osnovna tipa – tip 1, koji nastaje kao posledica autoimunog procesa u kome organizam uništava sopstvene ćelije pankreasa, i tip 2, najčešći oblik bolesti, koji se često razvija tiho, bez jasnih simptoma, čini između 90 i 95 odsto slučajeva i najčešće je povezan sa insulinskom rezistencijom.
Srbija se suočava sa stalnim porastom broja obolelih – procenjuje se da oko 800.000 ljudi živi sa dijabetesom, dok se svake godine ova bolest, najčešće tip 1, otkrije kod oko 350 dece. Posebno zabrinjava činjenica da veliki broj ljudi ima takozvani „skriveni dijabetes“, jer su simptomi u početku blagi i često neprepoznati.
U Kraljevu, podršku obolelima već više od dve decenije pruža Društvo za borbu protiv šećerne bolesti, koje je osnovano 2002. godine.
„Naše Društvo osnovano je na inicijativu roditelja dece koja boluju od dijabetesa. Sve je počelo upravo zbog dece, ali se broj članova brzo povećavao, pa su nam se pridruživali i stariji. Naša priča se najviše oslanja na savetodavni rad, edukaciju i svaku vrstu pomoći koja je potrebna osobama sa dijabetesom“, kaže Mika Vasović.
Društvo sarađuje sa lekarima iz Savetovališta za dijabetes, kao i sa farmaceutskim kompanijama koje obezbeđuju aparate za merenje šećera i drugu neophodnu opremu. Zahvaljujući toj saradnji, često se organizuju predavanja i radionice koje članovima pomažu da lakše razumeju i kontrolišu bolest.
Posebno mesto u radu Društva ima kamp za decu na Goču.
„Ovaj kamp koji organizujemo jedini je potpuno besplatan u Srbiji i okuplja između 60 i 100 dece iz cele zemlje. Veoma je značajan jer su sva deca tamo u istoj situaciji – imaju slične priče, bore se sa istom bolešću i međusobno se razumeju i podržavaju. Tokom boravka u kampu prolaze obuku za davanje insulina, korišćenje pumpi i senzora. To je kruna našeg rada i nešto što nas najviše raduje“, ističe Vasović.
Grad Kraljevo je pomogao obezbeđivanjem prostora za rad Društva, ali, kako kaže, veliki deo posla i dalje počiva na entuzijazmu članova.
„Mnogo smo morali sami da uložimo – truda, vremena i rada. Prostor u kome se nalazimo zahteva dodatna ulaganja i bolje uslove za boravak naših članova“, dodaje ona.
Međutim, najveći izazovi nisu uvek materijalni, već sistemski. Jedan od problema je dostupnost zdravstvene zaštite.
„Vrlo je teško zakazati pregled kod endokrinologa, jer se dugo čeka. Zbog toga ljudi često odlaze u Vrnjačku Banju, gde je lakše doći na pregled sa istim uputom“, objašnjava Vasović.
Još složeniji problem jeste nedovoljno razumevanje okoline, koje se posebno ogleda u radu sa decom i mladima.
„Potrebno je da se i drugi edukuju o tome kako pomoći i podržati decu koja imaju dijabetes. Dešava se da nastavnici nemaju dovoljno razumevanja i da nisu upoznati sa tim da ta deca imaju slabiju koncentraciju i dodatne poteškoće. Važno je da im se izađe u susret, da se razumeju i osnaže“, kaže ona.
Dodaje da su i roditelji u početku često zbunjeni i u strahu:
„Kada dete dobije dijabetes, cela porodica prolazi kroz haos. To govorim i iz ličnog iskustva, jer je i moj sin oboleo. Vremenom se stvari stabilizuju, ali je podrška u tom periodu presudna.“
Društvo zbog toga radi i sa zdravom decom, kroz razgovore i edukacije, kako bi naučila kako da pomognu svojim drugarima i bolje razumeju kroz šta prolaze.
Problem, međutim, ne prestaje završetkom školovanja. Diskriminacija se često nastavlja i na tržištu rada.
„Osobe sa dijabetesom se neretko posmatraju kao nesposobne ili kao da imaju neki hendikep. Zbog toga često ostaju bez šanse za posao. Očigledno je da još uvek nemamo dovoljno razvijenu zdravstvenu kulturu i prihvatanje“, naglašava Vasović.
Upravo zato, jedan od glavnih ciljeva Društva jeste podizanje svesti, u školama, vrtićima, ali i u široj zajednici, kako bi se stvorilo okruženje u kome osobe sa dijabetesom mogu da žive bez prepreka. A sve zao što dijabetes nije izbor, ali razumevanje – jeste.
T. A.
