20. novembar 2016.
Kod mnogih se slava danas, umesto duhovnog događaja, pretvara u obilno prejedanje i napijanje; slavljenje je mnogima teško finansijski izdržati, pa slava postaje veća briga umesto radost
Od Svete Petke preko Svetog Luke, Svetog Dimitrija, pa Svetog Georgija, Aranđelovdana, Nikoljdana… sve do proleća, do Svetog Lazara (Vrbica) teče sezona slava. To je retko koja tradicija koju nismo prekidali ni u vreme robovanja, okupacije, ratova, perioda jake antiverske propagande, teškog siromaštva…Prenosila se krsna slava, krsno ime, blagdan, kućanska slava, svetac…sa oca na sina. I, ima još niz naziva za ovaj običaj koji je uvek vezan za jednog sveca i uglavnom znanog obreda: od pozivanja gostiju, molitve, sveće, slavskog žita, sečenja kolača, vina, domaćinskog dvorenja slave…
Sve u znaku imena i sveca ali, bilo je, pitali smo starije, i u davna vremena slava koje su se samo po trpezi pamtile i prepričavale, kao pohvala ili pokuda domaćinu. Kažu stariji ljudi, u planinskim selima naročito su slave tokom zime trajale dva, tri dana…Slavilo se i naveče, tj. veče pred slavu, pa je ponegde gostiju uveče bilo koliko i sutradan. Ali, većina tvrdi, nije bilo mnogo hrane i ne pamte se baš po prejedanju gostiju, nego po ,,junačkom“ piću, po zdravici ili trećoj rakiji iz najveće čaše, po ispijanju i iz šajkače, opanka, čizme…A, dešavalo se da se gostu koji rakiju odbije, čaša prazni za vrat ili da domaćin pribegne zakucavaju vrata, pa su gosti bili slobodni tek u svitanje i većina kući odlazila četvoronoške…
Nije se tradicija kod Srba prekidala, ali se u obred u pomenutom smislu sve više menjao, baš sa naglaskom na taj deo slavskog ,,programa“, poznatog pod nazivom ,,noge pod sto“. Tako se kod mnogih porodica slava i danas, umesto versko duhovnog događaja i doživljaja, pretvara u obilno i dugotrajano prejedanje i napijanje. Teško je to mnogima i finansijski izdržati, pa kako se slava bliži, ona postaje sve veća briga umesto radost.
Domaćini se i kod banaka zadužuju i tek do sledećeg obeležavanja krsnog imena razdužuju, a onda opet kod bankara. Sve samo da se gosti ne žale na količinu i kvalitet predjela, pečenja, ribe, kolača…Neki čak u vreme posta ili kad slava pada u sredu ili petak, uz molitvu ,,da Bog i svetitelj oprosti“, čine greh, menjaju posnu za mrsnu trpezu, kako bi umesto ribe na trpezi ponudili ,,pragnje“. Ima primera da gosti, tamo gde se baš ,,dobro jelo, pilo i slavilo“ završavaju tražeći i lekarsku pomoć od prejadanja i prepijanja.
– Kako je bilo na slavi? – prepričava se u okolini Kraljeva pitanje upećeno jednom slavskom gostu.
– Dobro, pojedosmo lepo, ostasmo do jutra, popio sam bogami tri, četiri litra vina. Nego, otvoriše neka dečurlija vrata pa me udari promaja. I eto, još me danas boli glava – odgovara gost sa ,,dobre“ slave.
A, gošće uglavnom, sutradan posle slava, prepričavaju koliko je vrsta i kojih kolača bilo ovde, onde, kod ovih, kod onih, planirajuči dijetu kad slave prođu.
I, tako slave se slave u Srbiji, bogate su trpeze kod rođaka, komšija i prijatelja, ,,začinjene“ su najnovijim pričama o Hilari, Trampu, Melaniji… pa se u njihovoj senci nađu i parvoslavni sveci.
autor: Miroljub Dugalić
