DECA SA “ROK PLANETE”

piše Vojkan Trifunović

Nisu mladi, kako neki tvrde, nezainteresovani, skloni nasilju i destrukciji, nego željni znanja i pozitivnih primera, a “Rok planeta” – projekat u kojem kraljevački klinci “praše” dobar stari rokenrol, dokaz je za to

U poslednje vreme iz Kraljeva stižu samo loše vesti – ubistva, samoubistva, porodično nasilje, ili bizarne poput otvaranja semafora, zbog čega nam se podsmeva čitav region. Neko bi rekao da to i nije toliko strašno, jer dokle god se priča o Kraljevu dobro je, pa makar i u kontekstu šale. Istina je da Kraljevo svakoga dana u svakome pogledu sve više stagnira i da polako, ali sigurno, dobija epitet „Doline gladi“, ali u tom ludilu – ima i izvesnog pozitivnog tračka nade da postoji bolja budućnost.

Možda ste bili u prilici da na nekom od malobrojnih rok festivala ove godine uočite grupu klinaca kako praše sa velikih i nešto manjih bina. U pitanju je „Rok planeta“, rok grupa sastavljena od klinaca ranog tinejdžerskog doba, koja se trudi da vrati na velika vrata rokenrol kulturu u naš polumrtvi grad. Glavni idejni tvorac i osoba koja je kriva za ovaj projekat je Vladislav Jurić Džubo. Prisutan je na kraljevačkoj rok sceni već nekoliko decenija, pa je upravo iz tog iskustva i tolikog bistvovanja na istoj, došao na ideju da pokrene ovaj pionirski projekat. Ipak, počeci su bili nešto drugačiji:

– Udruženje „Rok planeta“ sam registrovao pre četiri godine, ali sam godinu dana praktično proveo u traženju adekvatnog prostora za probe. Ideja je potekla iz prakse. Jednostavno, dosta ljudi se raspitivalo za časove gitare, pa sam im izlazio u susret držeći privatne časove kod mene u kući, uz minimalnu nadoknadu. Međutim, mnogi su odustajali, jer nisu mogli finansijski da izdrže plaćanje časova, pa sam probao da nađem neko rešenje tako što sam predložio gradskim čelnicima da kroz jednu socijalnu akciju, putem registrovanog udruženja, omogućimo deci, ali i starijima, da uče sviranje gitare.

Iako na početku nije dobio očekivanu podršku lokalnih vlasti, Džubo nije gubio nadu već je nastavio da se bori za svoju ideju, a nakon nekoliko sastanaka sa gradskim čelnicima, na kojima im je izložio šta zapravo znači ovaj projekat za grad, dobio je zeleno svetlo. Tako je nastavio u nešto izmenjenom obliku.

– Rad sa decom je samo jedno od aktivnosti udruženja „Rok planeta“. Šira platforma našeg delovanja je uopšte urbana kultura, a samim tim i afirmacija rok muzike, kroz (pošto sam gitarista) sviranje gitare. Iz tog razloga, pojavio se veliki broj dece koji su želeli da nauče sviranje gitare, ali i drugih instrumenata, pošto u udruženju imamo klince koji sviraju bubanj, bas gitaru ili pevaju. Imamo razne generacije klinaca, najmlađi su od deset godina, pa nešto stariji, sve do srednjoškolaca (14 i 15 godina).

Odmah pošto je formirana grupa, započela je serija koncerat po kraljevačkim srednjim školama. Po njegovim rečima, koncerti su bili jako zapaženi i prihvaćeni, kako od klinaca, tako i od nastavnika, i direktora škola. Da je istina ovo što govori i sam sam se uverio, jer sam imao priliku da sa njima delim binu tokom nastupa u OŠ “IV kraljevački bataljon”.

– Bilo je, za sada, nekoliko koncerata u osnovnim školama „Svetozar Marković“, „IV kraljevački bataljon“, „Sveti Sava“, „Živan Maričić“ i „Jovo Kursula“. Interesantno je da svi koji čuju za ove koncerte žele da nas ugoste u svojim školama. I ne samo da napravimo običan nastup već da sviramo za neku prigodnu svečanost poput dan škole ili tome slično. S obzirom kakvo je vreme i da je puno urađeno na otuđenju od ove vrste muzike ovakvo interesovanje je, za mene, vrlo iznenađujuće.

Ono što ovaj bend čini posebnim jesu upravo klinci, koji vredno vežbaju i sviraju. Imaju vrlo ozbiljan pristup onome čime se bave i uprkos obavezama u školi, trude se da ne izostaju sa proba i koncerata. Ali u situaciji kada je školskih obaveza sve više, napraviti balans između sviranja i učenja nije nimalo lako. No, klinci ne odustaju već “rokaju” na koncertima, ali i na nastavi. Upravo je taj balans između obrazovanja i sviranja glavni lajt motiv koji se provlači kroz “Rok planetu”. Bez obzira što postoji stereotip o rokerima kao propalicama, sklonim devijantnom ponašanju, ovi klinci su pristojni i potpuno neiskvareni. Njihov motiv nije samo učenje akorda ili gitarskih skala, već i druženje. O tome govori i iskustvo mladih članova benda koji su pronašli nove prijatelje i istomišljenike upravo u “Rok planeti”.

Priče klinaca koji su članovi benda se uglavnom poklapaju – otkrivaju rokenrol preko roditelja ili starijih braće i sestara, žele da nauče da sviraju neki instrument, ali i da budu u bendu. O tome upravo govori i primer kraljevačkog gimnazijalca Lazara Tešića:

– Počeo sam da sviram sa Džubom kada je S.A.R.S. nastupao na Street Art festivalu. Čuo sam da on drži časove, ali nisam bio za to da ih pohađam, misleći da mi nisu potrebni. Kasnije sam, ipak, shvatio da su mi itekako neophodni, pa sam počeo da pohađam časove kod njega. Bilo mi je baš kul što sam se priključio ekipi, jer sam zapravo skapirao koliko postoji mojih istomišljenika koji imaju istu želju za sviranjem, pa sam automatski stekao veliki broj prijatelja.

Za one koji misle da je rokenrol rezervisan samo za muškarce, “Rok planeta” ih potpuno demantuje. Naime, veliki broj članova su zapravo članice, tj mlade devojke, koje rame uz rame sa njihovim muškim kolegama, “rokaju” na bini bez ikakvih problema. Možda biste se iznenadili ustvari koliko su devojke posvećene ovoj vrsti muzike. Svoj put ka rokerskoj planeti mlada rokerka Tijana Tošković, učenica osmog razreda OŠ “IV kraljevački bataljon” objašnjava rečima:

– Jednostavno volim muziku i želela sam time da se bavim. Ja sam se upoznala sa rok muzikom preko brata i sestre. Oduvek sam želela da sviram, pa sam preko drugarice saznala za „Rok planetu“ i priključila sam se. Mojim drugarima se dopada što sviram i mnogi od njih su izrazili želju da se priključe, ali im roditelji ne daju zbog previše obaveza u školi.

Na prvi pogled ova priča ne deluje senzacionalno. Međutim, ukoliko imate u vidu da je u Kraljevu omladina prepuštena sebi, da ne postoji institucionalna podrška niti mogućnost da mladi ispolje svoje ideje, posao koji radi Džubo je itekako vredan pažnje. Sa druge strane, česti su povici kako su mladi nezainteresovani, skloni nasilju i destrukciji, zainteresovani samo za društvene mreže. Čini mi se da “Rok planeta” upravo pokazuje suprotno – mladi su željni znanja, imaju svoja interesovanja, žele da imaju pozitivan primer. Zato pustimo klince da praše dobar stari rokenrol i neka stvaraju neku novu, bolju, i lepšu (rok) planetu. Siguran sam da će uspeti u svojoj nameri.