30. decembar 2016.
Želja Mine Vesković, poreklom Kraljevčanke, da zauvek sačuva prvi crtež svoje kćerke – stvorila je liniju unikatnog nakita „Žvrlja“, namenjenog svima koji žele da umesto u ramu, takve uspomene uvek imaju uz sebe
Jedna mudra mama na najlepši mogući način shvatila je izreku da „deca nisu bojanke – ne možeš da ih ispuniš omiljenim bojama“. Zato je svoje dete pustila da crta, onda na divan način prvi crtež svoje kćerke trajno sačuvala, a danas je ono što je na početku izgledalo kao igra, postalo pravi posao i – svi zadovoljni!
Mina Vesković je poreklom Kraljevčanka, profesor je književnosti, a relativno skoro počela je da se bavi potpuno drugačijim poslom jer je, sasvim slučajno, došla na ideju da izrađuje nakit po crtežima mališana. Njenu ideju oduševljeno su prihvatili u zlatari „Stefanović“ u Beogradu, gde Mina sada živi sa svojom porodicom i od tada – oni zajedno kreiraju i prave male „žvrlje.“
– Htela sam sa „uhvatim“ trenutak odrastanja svog deteta, pa sam se dosetila da umesto da njen prvi crtež uramim kao sliku, od njega napravim privezak i ogrlicu koju bih stalno imala uz sebe. Suprug i prijatelji u tome su mi pomogli, ali su onda tu devojčicu sa kikicama poželele i baka, tetka i drugarica –priseća se Mina.
Sada komade llinije nakita „Žvrlja“ izrađuju od srebra, ali je moguća izrada i od zlata. Proces izrade je zahtevan, jer sve rade ručno.
– Samo ručna izrada obezbeđuje da te ogrlice imaju čar, jer insistiramo na svakoj „nepravilnosti“, na svakoj dečjoj tački i tufnici, pa je zato za izradu jedne ogrlice sa priveskom potrebno, u proseku, oko pet sati – otkriva nam sagovornica.
Svaki je dečji crtež, kaže ona, neobičan i jednako zanimljiv, ali su obično najdraže one prve dečje „čiča Gliše“, kada još niko nije siguran da li je na crtežu čuperak ili nos. Dečje maštarije – princeze sa krunama, devojčice, vesele kućice, „portreti“ kućnih ljubimaca, automobilčići – sve može da se pretvori u unikatan komad nakita. Počinje kompjuterskom obradom dečjeg crteža, potom sledi izlivanje table na koju se crtež prenosi, a onda – ručno izrezivanje, koje je i najteži deo posla.
Linija nakita “Žvrlja”, kako Mina kaže, namenjena je za “mame, tetke, bake i tatine kravate”. Budući da je u pitanju ručni rad i nakit koji se izrađuje od plemenitog metata, možda će mnoge interesovati koliko je cena ovih komada nakita prihvatljiva. Cena izrade ogrlica zavisi od crteža i broja elemenata pa, u proseku, srebrna ogrlice sa priveskom košta 4.900 dinara.
Sve je veći broj onih koji sada svoje uspomene nose oko vrata, na kravati, ili u kutijici dragocenih uspomena, a svi koji žele – radionicu “Žvrlja” mogu da potraže i na FB stranici https://www.facebook.com/radionicazvrlja/?fref=ts
Mina pamti i želju jedne gospođe koja je poželela da iznenadi prijateljicu koja je postala baka.
– Naručila nam je da kao privezak uradimo otisak stopala unuka svoje prijateljice, a mi volimo tu slobodu da sve bude u „Žvrljinom“ fazonu, pa je to malo stopalo bilo jedinstven komad nakita i divan poklon – kaže Mina kojoj ovo još uvek nije osnovni posao.
Na pitanje da li za preduzetništvo u Srbiji treba hrabrost, Mina odgovara da je hrabrost potrebna da čovek proba da se otisne u svet biznisa i da uvek bude spreman i na to da ideja ne prođe, ali da je divno što se nove ideje uglavnom „primaju“. Šta će sa tom klicom uraditi zavisi najviše od čoveka jer je, definitivno, posao koji ne daruje ništa osim novca – loš posao. A „Žrvlja“ je – upravo suprotno. „Žvrlja“ je ne samo posao, nego i priča koja je Veskovićima donela puno ljubavi i stvorila mogućnost da i sami stvaraju sreću i osmehe. Zar ima lepšeg puta od ideje do osmeha na licima onih koji već imaju ili će tek poželeti baš ovakve uspomene?
M. M. Dabić
