13. februar 2017.
„Srbija kargo” na aukcijama dotrajale teretne vagone prodaje kao staro gvožđe po ceni od 16 dinara po kilogramu, dok kraljevački inženjer u penziji Tomislav Simović tvrdi da ih treba iskoristiti za remont postojećih vozova
„Groblje, ovde treba zapaliti sveću”. Ovim rečima je jedan od posetilaca stranice „Vozovi i železnička infrastruktura” na društvenoj mreži Fejsbuk komentarisao fotografiju putničkog voza, išaranog grafitima, ispod čijih razbijenih prozora je olistao bagrem. Poslednje dane vagona koji sada može da posluži samo za staro gvožđe ovekovečio je dvadesetogodišnji Mladen Žarković, zaljubljenik u vozove i pruge i osnivač ove internet stranice.
Prema analizi Tomislava Simovića, nekadašnjeg direktora „Fabrike vagona Kraljevo” srpske pruge zarobilo je 200.000 tona starog gvožđa.
– Naša železnica raspolaže sa 10.000 teretnih vagona, od kojih je više od polovine neupotrebljivo. Istovremeno, fabrike vagona idu u stečaj, a na našim prugama zaraslo je u korov više hiljada teretnih vagona koji su postali stecište narkomana i mesta gde ljudi stradaju – rekao je za «Politiku» Simović, koji je inače bio i ministar privrede u Vladi Savezne Republike Jugoslavije.
Zaista, šta država radi sa „grobljem vagona”? Ima li za njih neki „vozni red” nakon što su prispeli na deponije i gotovo pretvoreni u staro gvožđe?
Tomislav Simović tvrdi da Vlada Srbije ima projekat koji je usvojen još 2005. godine, kojim bi se ovaj problem rešio i očistile pruge. Problem je što je na dokument kojim je predviđena „rekonstrukcija do 2.000 starih u savremene teretne vagone” odavno napadala prašina, utisak je našeg sagovornika.
Simović ističe da je isplativost modernizacije starih teretnih vagona oko četiri do pet puta veća u odnosu na isplativost nabavke novih.
– To znači da su ulaganja u nabavku novih teretnih vagona ekonomski neopravdana sve dok u inventarskom parku „Železnica Srbije” postoje stari tipovi koji se mogu pretvoriti u savremene vagone. Za realizaciju ovog projekta veliki značaj ima vreme, jer svakim danom vagoni propadaju. Ukoliko se odmah nešto ne učini, više od polovine vagona će nepovratno propasti i mogu se prodati samo kao staro gvožđe – smatra Simović.
On je ubeđen da naša železnica može samo da dobije ukoliko odluči da primeni ovaj projekat. Prvo, sa pruga se uklanjaju neupotrebljivi vagoni, oslobađa se više desetina kilometara zarobljene pruge i dobija se više stotina potrebnih i upotrebljivih vagona. Takođe, železnica postaje konkurentnija i zapošljava veći broj radnika.
Ovim projektom srpska industrija je na dobitku, smatra Simović i to obrazlaže na primeru Fabrike vagona Kraljevo.
– Time bi se pokrenula proizvodnja vagona u periodu dužem od četiri godine, zaposlilo bi se nekoliko stotina radnika, železara i livnice dobile bi staro gvožđe – kaže Simović.
U preduzeću „Srbija kargo”, jednom od preduzeća koje posluje u okviru „Železnica Srbije” nisu čuli za ovaj projekat.
Miroljub Jevtić, v. d. direktora ove kompanije, za „Politiku” kaže da inženjerima u „Srbija kargu”, koji su se bavili poslovima rekonstrukcije teretnih vagona nije poznat „Generalni projekat sa elementima idejnog projekta rekonstrukcije do 2.000 starih u savremene teretne vagone“.
Šta onda „Srbija kargo” radi sa teretnim vozovima koji su prispeli na deponiju kao poslednju stanicu? Kako može da se vidi i sa sajta ove firme, prodaje ih kao staro gvožđe za oko 16 dinara po kilogramu.
– Kompanija „Srbija kargo” je do sada na javnom nadmetanju prodala 101 stari teretni vagon i 15 lokomotiva. Po tom osnovu ostvarili smo prihod od 220 miliona dinara. Tim novcem izmirićemo deo nasleđenog duga prema „Železnicama” od 16,5 miliona evra. U toku ove godine na prodaju javnim nadmetanjem biće ponuđeno još oko 550 teretnih vagona i 90 lokomotiva. Tačan broj teretnih vagona čija rekonstrukcija nije rentabilna sukcesivno će se utvrđivati – kaže Jevtić i dodaje da se iz godine u godinu ne smanjuje broj ispravnih vozova. To praktično znači da su negativni trendovi zaustavljeni i da se ne povećava broj neispravnih teretnjaka.
On podseća da u trenutku kada je kroz proces statusne podele „Železnica Srbije” 10. avgusta 2015. godine formirano preduzeće „Srbija kargo”, uopšte nije bilo naznaka o primeni bilo kakvog projekta za rekonstrukciju teretnih vagona. Ali je bilo dosta neispravnih lokomotiva i vagona, dodaje.
– „Srbija kargo” je sopstvenim novcem, s obzirom na to da od osnivanja ne koristi subvencije Republike Srbije i maksimalnim korišćenjem unutrašnjih resursa, zaustavila ove negativne trendove – objašnjava.
Treba podsetiti i na to da je u prošlosti država, ipak, pokušavala da domaću industriju uposli i poveri im poslove nabavke i remonta šinskih vozila. Kako se to završilo može da se vidi u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, objavljenom u aprilu 2015. godine, u kome je navedeno da je obnova šinskih vozila za potrebe „Železnica Srbije” oštetila budžet za oko 65 miliona evra, zbog nenamenski potrošenih sredstava i neizmirenih poreskih obaveza pet remontera. Za nabavku i remont šinskih vozila u poslednjih 10 godina potrošeno je oko 10 milijardi dinara ili oko 100 miliona evra, utvrdio je tada Savet.
autor : Anica Telesković
izvor : «Politika oniline» (http://www.politika.rs/scc/clanak/374125/Velika-rasprodaja-na-groblju-vagona)
foto: print screen youtube
