piše Snežana Medić
Zapravo je izbor ono što nas čini čovekom, a jedina važna stvar, kada sa ovog sveta budemo odlazili, biće tragovi ljubavi što ćemo ih ostaviti za sobom, mislite o tome
Slučajnost ili ne, ali izgleda da danas gde god da si postavljaš pitanje “šta ce biti?”.Za nas, obične, radne ljude, nekako je ponizavajuće ili možda uzbudljivo biti u Velikoj Britaniji ili Srbiji. Neko drugi nam rešava sudbine. U Ujedinjenom Kraljevstvu danas se čuju mnoge priče o članu 50, Brexitu i kako dalje. Pomno pratim i dešavanja u Srbiji i šta će tamo biti. Događanja nisu povezana, ali meni kao da jesu. Ovde sam, a i tamo, želim da svuda bude dobro, da neka pravda treba da pobedi.
Razmišljam, u glavi se motaju rešenja, pokušavam da na akademski način posmatram stvari. A onda, jedan običan čovek, radnik koji je danas prao visoke prozore na mojoj kući kaže: “Svuda su nas podelili, je l’ primećuješ, gde god da si želis samo da radiš, da budeš poštovan i slobodan.” Shvatam u sebi koliko je ovaj mladi čovek u pravu, a jedva sam našla ko će da opere prozore, ovde na slobodnom tržištu rada.
Kada glavni obuku ruho ideologije, stada ih prate. Neko je slep, pa miriše, neko vidi, a ne oseća smrad. Privučen si tim lepim i mirisnim kojim ti obećavaju budućnost, a lepo reče Michael Foucault kako je „sve opasno i nema nevinih“. Jer, zapravo je izbor Izbor ono što nas čini čovekom, a jedina važna stvar, kada sa ovog sveta budemo odlazili, biće tragovi ljubavi što ćemo ih ostaviti za sobom. Mislite o tome.
