28. april 2017.
U 14 slučajeva koji su se u Srbiji prošle godine završili smrću žena, u 12 je bilo prijavljeno da žena trpi nasilje, ali nisu preduzete zakonske mere koje bi predstavljale pravu podrška žrtvu i adekvatnije procesuiranje nasilnika
U susret početku primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koji počinje da se primenjuje od 1. juna ove godine, Kancelarija zaštitnika građana organizovala je u Kraljevu okrugli sto „Zaštita žena od nasilja u porodici i partnerskim odnosima i zaštita dece od zlostavljanja i zanemarivanja“.
U ime grada, organizatore i učesnike okruglog stola je pozdravio član Gradskog veća grada Kraljeva Milun Jovanović, resorno zadužen za zaštitu i unapređenje ljudskih prava. On je istakao značaj angažovanja svih relevantnih institucija u vezi sa postupanjem po ovom pitanju i istakao da će grad Kraljevo, kao što je već donetim odlukama, i onima koje će tek doneti, ići ka tome da što više zaštiti žrtve nasilja odnosno sankcioniše nasilnike.
O rezultatima aktivnosti zaštitnika građana posvećenih unapređenju rada organa u sistemu zaštite žena od nasilja u porodici i partnerskim odnosima i zaštite dece od zlostavljanja i zanemarivanja govorila je Gordana Stevanović, zamenica zaštitnika građana za prava deteta i rodnu ravnopravnost. Učesnicima se obratila i Nataša Jović, pomoćnica generalnog sekretara Stručne službe zaštitnika građana. Na okruglom stolu je bilo reči o iskustvima u radu organa u sistemu zaštite žena od nasilja u porodici i partnerskim odnosima i zaštite dece od zlostavljanja i zanemarivanja, kao i o izazovima u postupanju ovoj oblasti.
Zamenica zaštitnika građana za prava deteta i rodnu ravnopravnost Gordana Stevanović je istakla da je svrha organizovanja okruglog stola da sa svim relevantnim subjektima u gradu Kraljevu i centrima oko Kraljeva – predstavnicima policije, tužilaštva, sudova, centara za socijalni rad i zdravstvenog sistema, razgovaraju o tome šta oni u svom radu vide kao probleme kada imaju ženu žrtvu nasilja i gde je problem da se na adekvatan način sankcioniše nasilnik.
– Naše dosadašnje iskustvo u radu zaštitnika građana je da ipak nismo na adekvatan način, kao društvo, svako iz svog sistema, poslali jasnu poruku da smo spremni da zaštitimo ženu žrtvu nasilja, a sa druge strane da sankcionišemo nasilnika. Mi treba da vidimo šta da uradimo na prevenciji nasilja – poručila je zamenica zaštitnika građana, istakavši veliku ulogu medija u tome.
Ona je dodala da je veoma značajno što predstavnici lokalne vlasti učestvuju u radu okruglog stola jer se na taj način, prema njenim rečima, „šalje poruka da je nasilje nešto što mi kao društvo ne prihvatamo i da ćemo ga sankcionisati, a propisi će nam pomoći da na adekvatan način sankcionišemo nasilnika“.
– Nažalost, naše iskustvo je pokazalo da imamo mali broj osuđujućih predsuda, da su, i kada imamo osuđujuću presudu, to uslovne osude – poručila je Stevanović.
Kako je navela, najveći broj pritužbi je iz oblasti nasilja u porodici i partnerskim odnosima. U oko 45 slučajeva koje je zaštitnik građana vodio kada je postojalo nasilje u porodici, kaže Stevanovićeva, utvrđen je niz propusta u radu nadležnih institucija.
– Dali smo više od 100 preporuka, gde smo konstatovali da je bilo propusta. Od 14 slučajeva u kojima smo imali tragičan ishod, u 12 smo utvrdili propuste. Ne kažemo da se ne bi desio femicid i sa postupanjem, ali u svim situacijama sistemi su imali informacije da žena trpi nasilje, ali nisu preduzeli sve što je bilo potrebno po zakonu i protokolu da bi dali adekvatnu podršku ženi žrtvi, a sa druge strane se upustili u proces procesuiranja nasilnika. Zaštitnik građana kontroliše rad policije, centra za socijalni rad i zdravstvenog sistema, ali ne može tužilaštvo i pravosuđe, mada su nam oni bitni akteri. Nažalost, u svim sistemima imamo slični propuste – jedni druge ne obaveštavaju – istakla je zamenica zaštitnika građana za prava deteta i rodnu ravnopravnost.
Izvor: www.kraljevo.org
