piše Predrag Rudović – Niko
Dve hiljade godina nakon propasti Atlantide, genetski kod jedne amazonske biljke se „probudio“, pa ona danas ljudima prenosi drevnu mudrost naroda Atlantide, ali se zapadni čovek, željan brze zarade, upleo u priču, uništavajući ovu legendu
Ako je verovati drevnoj legendi, videvši da se njihova civilizacija bliži kraju, naučnici drevne Atlantide odlučili su da genetski modifikuju jednu biljku. Nakon dve hiljade godina, genetski kod unutar biljke se probudio i ona je počela da ljudima prenosi drevnu mudrost naroda Atlantide.
Ključno pitanje u vezi sa ajahuaskom (ayahuasca), a verovatno i najveća misterija vezana za nju jeste način njene pripreme. Naime, od skoro četvrt miliona biljaka, koliko se procenjuje da ih ima u džunglama Amazona, za pripremanje ovog drevnog napitka potrebne su dve, ajahuaska i čakruna (chacruna). I samo ukoliko su spremljene na tačno određen način, u pravilnim proporcijama, kuvane zajedno u pravilnoj količini vode, dakle samo pažljivo pripremane – daće prilikom ispijanja željeni efekat.
Pa, kako su primitivna plemena Amazona otkrila ovu tajnu? Nauka stoji nema pred ovom zagonetkom. Legende poput ove o Atlantidi daju bar neki odgovor. A slične stvari možete čuti i od domorodaca. “Biljke su nam rekle, duhovi su nas naučili“, samo su neki od odgovora koje na ovo pitanje daju današnji šamani.
I šta je to uopšte ayahuasca, da li je to droga koja privlači sve više narko turista iz celog sveta, tradicionalni lek amazonskih Indijanaca ili možda prost narodni napitak koji je mistifikovan i samo time privlači pažnju znatiželjnika? Radoznalost mi, posle dugog istraživanja na internetu, nije dala mira i tako rešavam da se otisnem u sliv Peruanskog Amazona i da probam da sam pronađem odgovor.
https://www.youtube.com/watch?v=2un8lYHMHbc&t=36s
POTRAGA
“Da li sam ja to u nekom nestvarnom svetu i ko kaže da se dečački snovi ne ispunjavaju?”, misli su koje su mi prolazile kroz glavu dok sam koračao ulicama neobičnog grada Iquitosa gledajući stotine ljudi kako jure na motociklima i triciklima sa tek po nekim aubomobilom. Iquitos je prestonica Peruanskog Amazona. Do njega se dolazi avionom ili brodom, sagrađen je usred džungle i do njega nema puteva. U tome je sličan brazilskom gradu Manausu, domu legendarnog strip junaka Mister Noa. S obzirom da puteva van grada nema, lokalno stanovništvo se uglavnom opredeljuje za motocikl kao prevozno sredstvo zbog čega svakodnevica u ovom gradu više liči na scene iz filmova o Pobesnelom Maksu, nego na normalan radni dan. A upravo je Iquitos polazna tačka mog putvanja i avanture kroz Amazon u potrazi za drevnom ajahuaskom.
Sledećeg jutra ukrcavamo se u maleni čamac u pratnji vodiča i dalje nastavljamo rekom. I tu, u čamcu, prvi put srećem svog šamana. Dok smo se vozili, vodič mi je samo krišom pokazao ka sićušnom starčiću u dnu čamca i šapnuo: “To je Don Viktor”. Iako mu je skoro osamdeset, po pokretima, krepkosti i energiji koju širi oko sebe ne bih mu dao više od šezdesetak godina. Čutljiv, pomalo misteriozan, odmah odaje utisak pravog stanovnika amazonske prašume. A ubrzo ću naučiti da je to najbolji mogući znak. Jer, s obzirom na sve veću zainteresovanost turista za ayahuascu, pojavljuju se i brojni lažni šamani i šarlatani željni brze zarade. I zato je najbolje pronaći ljude poput Don Viktora, skromne, nezainteresovane preterano za materijalnu dobit, ljude koji su znanje o ayahuasci dobili u okviru porodice od svojih očeva i dedova i koji se time bave jedino zato što njihov način života tako nalaže.
Veče provodimo u neobičnom malenom kampu za turiste. Par bungalova i zajedničkih prostorija ograđenih mrežom protiv komaraca, par sati struje pomoću generatora, ukusna večera i rani odlazak u krevet, jer ujutru nas očekuje naporno pešačenje kroz džunglu, a uveče ispijanje ayahuasce na posebnoj ceremoniji.
Ranom zorom naoružavamo se mačetama i krećemo. Naš vodič, Evan, odrastao je u džungli i usput nam pojašnjava lekovita svojstva biljaka na koje nailazimo. Antiseptik, napitak protiv crevnih parazita, lek za dijabetis, lek za bol u zubima, sve to Evan nalazi u korenima, cvetovima i plodovima raznih biljaka. I tu mi postaje jasno da je džungla izvor života. Ona je i samo posluga, i apoteka i dom ljudima koji ovde žive. A onda, sa posebnim poštovanjem zastaje pored dve biljke. Jedna liči na neku vrstu vinove loze. “Ovo je majka ajahuaska“, kazuje Evan pokazujući na nju.
“Pre nego što je ispijate, trebalo bi da popričate sa biljkom. Stanite ispred nje i recite joj, imam problem sa tim i tim, ili muči me to i to… i biljka će vam dati odgovor. Ispričajte joj svoj život i ona će vam otvoriti mnoge vidike,” dodaje Evan.
“A ovo je čakruna pored nje, ona je zadužena za vizije“, objašnjava dalje.
Posle par sati pešačenja kroz džunglu dolazimo do kampa.
Tu živi Don Viktor i vidimo da je već krenuo da priprema napitak. U loncu koji se greje na vatri nalazi se korenje i lišće ajahuaske i čakrune. Don Viktor pripaljuje neku vrstu cigarete od meni nepoznate biljke koja liči na crni duvan i ritualno duva dim u pravcu lonca izgovarajući reči polu hrišćanske, a polu paganske molitve, prizivajući Božanstvo, ali i dobre duhove da blagosiljaju napitak.
Ajahuaska se, kaže kuva dugo, satima, dok na kraju od punog lonca vode i biljaka ne ostane nešto malo smese slične mulju na dnu.
“Ja sam to naučio od svog oca, a on od mog dede, i tako vekovima unazad. Cela moja porodica ima šamansko poreklo. Mi smo šamani, ayoaskeri. Ajahuaska je mudrost, ona je odgovor i putokaz“, objašnjava Don Viktor prisutnima nakon ove neobične pagansko hrišćanske molitve.
ISPIJANJE
Noć se spustila na maleni kamp. Ja i nekoliko uzbudjenih Evropljana čekamo da se pojavi Don Viktor. Oko nas strunjače, svaka ima pored sebe kofu i toalet papir. Neki šamani pre ispijanja praktikuju da onima koji se podvrgavaju ovom iskustvu prepišu desetodnevnu dijetu, neku vrstu posta tokom kojeg se živi na korenjima i krompiru prokuvanom na vodi, bez jakih začina, šećera, soli, ali i bilo koje vrste seksualne aktivnosti. Ajahuaska kažu, neće u nečisto telo i prljavi um. A reakcije ispijanja mogu biti nepredvidive i zavise od osobe. Ajahuaska izmedju ostalog deluje i kao detoksikant, pa su dijareja i povraćanje česte pojave. To objašnjava koficu i toalet papir pored svakog učesnika. Ali, ajahuaska otvara i neslućene kapije unutrašnjeg sopstva, često dovodi do vizija, a nekada i do jako burnih reakcija. I zato se ništa ne prepušta slučaju.
U mrklo doba noći, uz svetlost lampe, dolazi Don Viktor. Svi su spremni, na svojim mestima. Svetla se gase, a ja ne mogu više da snimam. Don Viktor svima daje porciju napitka, a onda, lagano kreće da šapuće i pevuši reči meni nepoznate mantre na lokanom jeziku. Mantranje prati zveketom suvog lišća u obliku neke metlice kojom blagosilja učesnike i uz noć, zveket lišća i pev njegove mantre, prisutni lagano tonu u trans. Tu su i pomoćnici koji prate reakcije učesnika i spremni su da priskoče u pomoć ukoliko nečiji trans postane jak i opasan. Ljudi prilikom ceremonije često gube svest i ne znaju za sebe, pa je neophodno paziti ih dok dejstvo napitka ne prođe. Mantra je propraćena novom vrstom molitve na kojoj se prizivaju i duhovi, a šaman je tu da sve drži pod kontrolom, da otera zle demone, da prizove dobre duhove, da omogući ayauasci da učesnicima prikaže put u često najmračnije tajne sopstvenog uma. Mantranje i molitva traju do kasno u noć, a ono što sledi zavisi jedino od samih učesnika i onoga što iz ovog iskustva žele da dobiju. I svaka od tih priča je lična, manje ili više uspešna. Ali, jedno je sigurno, bilo da je u pitanju samo osećaj blagog spokoja i duboke tišine ili pak burna reakcija usled strašnih halucinacija, iz ceremonije se izlazi promenjen. Svi dobijaju poruku, a na svakome je da iz poruke izvuče i ličnu pouku.
DROGA, LEK ILI NEŠTO TREĆE?
Ajahuaska dovodi često do jakih halucinacija, zbog čega je sve interesantnija znatiželjnicima, ali i narko turistima iz celog sveta. Postaje i veliki biznis zbog koga niču lažni šamani, samozvani duhovni centri za isceljenje i instant mudraci. Hemičari su uspeli da iz nje izvuku molekul koji te halucinacije izaziva, Dimethyltryptamine, ili takozvani DMT i da od njega naprave verovatno najjači poznati psihodelik. Sve to zajedno, jak je udarac na ovu drevnu tradiciju i mudrost amazonskih plemena. Ali, to je delo zapadnog čoveka željnog unakažavanja drevnih mudrosti i tradicija zarad plitke zarade. Ajahuaska uprkos tome, nije droga i domoroci je definitivno ne koriste u te svrhe. A nije ni lek, jer ne leči nijednu određenu vrstu bolesti.
Za domoroce, ona je najveći dar džungle, vodič kroz unutrašnje ja, i upravo kroz neku vrstu mistične samospoznaje – oni je koriste kao univerzalnog isceljitelja.
foto: Predrag Rudović – Niko
