29. maj 2017.
Devojčice iz hora osnovne škole „Svetozar Marković“ nastavile da nižu uspehe: sada su osvojile dve velike nagrade na dva velika takmičenja, a svoj uspeh smatraju uspehom škole i celog Kraljeva
„Muzika daje dušu univerzumu, krila umu i mašti i život svemu“… U duhu ove krilatice Dragana Milićević, profesorka muzike doživljava i radi svoj posao u osnovnoj školi „Svetozar Marković“, a život joj vraća lepim stvarima. Na nedavno održanom FEDEHU (Festivalu dečjih horova) u Beogradu, devojčice iz njenog hora osvojile su treću nagradu za narodnu kompoziciju „Tavna noči“. 
U vikendu za nama takmičile su se na Republičkoj smotri horova u Lazarevcu i opet, u jakoj konkurenciji, osvojile treću nagradu. Na oba takmičenja izvele su zadatu kompoziciju (uvek je zadata jedna, a zatim hor izvodi kompozicije po slobodnom izboru u trajanju do 12 minuta).
Najnovije nagrade samo su dodatak na sve prethodne uspehe kojih je, za tri godine, koliko Dragana kao dirigent radi sa horom od 50 devojčica, bilo mnogo.
– One sa toliko žara vežbaju na probama, ozbiljno se posvećuju i vežbanju i nastupima. Važno mi je da se čuje za njihov uspeh – skromno kaže Dragana, ne želeći da stavlja sebe u prvi plan, iako je jasno da su njen odličan muzičko-pedagoški rad i pristup najvažnija karika tog uspeha.
Članice hora „Svetozar Marković“ pred sva takmičenja imaju svakodnevne probe od 18 časova. Mnoge od njih moraju da se vrate u školu da bi posle školskih časova vežbale sa horom. Potrebno je, naravno, i dosta kombinovanja sa nastavom koju one nekad imaju u to vreme. Zbog svega tpga očekivale su, kaže, bar malo veću podršku za svoj entuzijazam.
– Festival Fedeho nije u školskom kalendaru takmičenja i zbog toga škola, niti bilo ko drugi, nije hteo ili nije imao da plati naše učešće, pa smo put i kotozaciju finansirale same, odnosno njihovi roditelji i ja roditelji i ja – kaže Dragana.
U svakom slučaju, one imaju čvrstu nameru da i dalje, sa svakog takmičenja na kojem se pojave, kao i do sada – donesu nagradu. To je uspeh i škole, i Kraljeva. I način da ove uspešne Kraljevčanke, kako je govorio Viktor Igo “muzikom izražavaju ono što se ne može reći, a o čemu je nemoguće ćutati“.
