28. mart 2016.
Tamo gde polovna jakna košta 200, džemper 100, a košulja 50 dinara, najveći je promet na kraljevačkoj pijaci, a među prodavcima doktori, ekonomisti, inženjeri, majstori
Nigde „puls” naroda ne može bolje da se izmeri nego na pijaci. Mnogo ljudi, raznih profesija, uzrasta, bračnog stanja, „dubine” džepa… Ali, političari, čak i u vreme kampanje tamo ne dolaze. Idu na trgove, u fabrike, štale, na imanja… Pijacu zaobilaze, a šta je u pitanju lako je zaključiti iz razgovora sa mnogobrojnim kupcima i prodavcima. Niko, ni kupci ni prodavci, bar na kraljevačkoj pijaci, nije zadovoljan i što je za još veću zabrinutost mnogo ih je koji tvrde da ko god pobedi oni će biti gubitnici.
Na prvoj tezgi kojoj prilazimo, prodaje se elektro-materijal. Prodavac, bivši radnik Fabrike vagona, neće ni da razgovara. Samo je izustio da u odnosu na period od pre pet godina ni trideset odsto prometa nije ostalo. Stala gradnja zgrada i kuća, pa tako i prodaja. Kad se sve sabere, tvrdi, ni „platica” od dvadeset hiljada ne ostaje.
Njegov kolega Milenko Mikić, bivši metalostrugar u „Prvoj petoletki”, a sada tehnološki višak, u susednom delu hale, gde se prodaje garderoba kaže da iako je pijačni dan, ni dinara nije pazario.
– Šta da vam kažem, narod nema para, nemam ni ja, iako držim dve tezge. Ne radi mi supruga, ne radi sin ovo nam je jedini prihod, a prodaja iz dana u dan opada. Najveći promet je tamo, na onom delu do Ibra, gde se nude polovne stvari. Takve jakne, džemperi, košulje… ljudi nabavljaju u Novom Pazaru a tako stižu iz Nemačke, Francuske, Švajcarske. Tamo se, kao odbačene stvari prodaju na kilo za 350 dinara – objašnjava nam Mikić.
Na tom delu pijace, zaista, gužva. Tiska se narod, nisu samo penzioneri, podosta je i mlađih. Istina, jedna jakna košta 200, ali uz cenjkanje može se kupiti i za 150, džemper 100, košulja 50 dinara. Nije ta garderoba mnogo pohabana, posle pranja i peglanja taman kao nova.
– Promet je stvarno veliki, ali ja zaradim dvadeset, trideset dinara po komadu. Bila sam računovođa u Fabrici vagona, ali znate šta je sa sa njom bilo. Samohrana sam majka dvoje deca, pa od nečega mora da se živi. Razmišljala sam i o drugom biznisu, ali nemam novca za početak – žali nam se Olga Dunjić iz Kraljeva, u pauzi između razgovora sa mogućim kupcima.
Nove peškire, kuhinjske krpe, pidžame – prodaje lekar N. S. Iz Kraljeva. Nevoljno govori za novine, jer smatra da je sve to i tužno i smešno. Žali se, takođe, na pad prodaje i zaradu:
– Ovde jedva da se zaradi ni polovina lekarske plate. Znate, prođe neko i kaže: „Dobar dan, doktore.” Onda me ljudi koji to čuju pitaju da li sam stvarno doktor. A, ja kažem me ne, to je šala. Znate, neprijatno mi je, diplomirao sam pre sedma godina i teško da ću se ikada baviti profesijom. Ne samo zato što nas ima mnogo na spisku nezaposlenih nego sam dugo i bez kontakta sa tom strukom. Evo, tamo kolega za drugom tezgom, ostala mu samo hirurgija i sudska medicima, pa je i zastao sa knjigom. Nadamo se jedino da će deci, valjda, biti bolje – kaže lekar N. S. iz Kraljeva, koji na ovoj pijaci nije jedini sa fakultetskom diplomom, jer ima ekonomista, inženjera, pravnika…
Na takozvanoj zelenoj pijaci, na tezgi kod Stanka Pandrca, takođe, u odnosu na pre nekoliko godina – pad prodaje. Nema vajde što su cene niske. Veza luka je 20, bokor salate 25 dinara, a kilogram krastavaca 200, paradajza 180, kupusa 80 dinara. Ljudi, ipak, najčešće kupuju na komad.
– Može li pola glavice kupusa – pita kupac, očigledno penzioner.
– Ne može od te, evo, da izmerimo ona cela košta 93 dinara. Imam ovu već presečenu polovinu – kaže Pandrc kupcu, koji od trgovine ipak odustaje.
Gore, na uzvisini iznad gradske pijace u Kraljevu, jeste pijačna upravna zgrada. Tu je i kancelarija direktora Dragana Vulića:
– Od ukupno 900 tezgi, mi godišnje izdamo u zakup oko 700. Cena zakupa je od 36 do 90.000 dinara godišnje i svakodnevno se plaća pijačna karta, za robnu 85, a zelenu 130 dinara. Te cene su najniže u Srbiji, za osam godina samo su dva puta povećavane. Ali, duguju nam zakupci oko 36 miliona dinara mada nikoga nismo tužili. Trudimo se da postignemo dogovor o otplati duga na rate i uz druge olakšice. Godišnje dajemo i dvadesetak tezgi ljudima koji su socijalno najugroženiji – kaže Vulić, koji je i šef kraljevačkih socijalista i tvrdi da će ovde pobediti na predstojećim izborima. Dodaje još da taj rezultat očekuje, koliko zbog snažne socijalne komponente u programu SPS-a toliko i zbog slabosti drugih, pa i većih partija u Kraljevu.
izvor: Politina online
autor: Miroljub Dugalić
foto: Marijana Todorović
