20. jun 2017.
Srebrodelac iz Kraljeva Goran Ristović Pokimica, koji u tehnici filigrana ostavlja trag za večnost, organizovao je prikupljanje priloga potrebnih za izradu mermernog proskinitara (postolja) za celivajuću ikonu pored groba Svetog Save u Velikom Trnovu u Bugarskoj
Prilikom njegove samostalne izložbe pod nazivom „Filigranske veze“, održane u maju 2015. godine u Regionalnom muzeju u Velikom Trnovu, kraljevački filigranista Goran Ristović je toj ustanovi, koja se stara i o hramu „Četrdeset velikomučenika“, u kojem je svojevremeno, 1236. godine sahranjen Rastko Nemanjić, naš Sveti Sava, darivao ikonu ovog svetitelja, rad sestrinstva manastira Žiča, koju je on ukrasio svojim filigranom.
Tada je srebrodelac iz Kraljeva, koji u tehnici filigrana ostavlja trag za večnost, izrazio želju da ovom hramu daruje i proskinitar – mermerno postolje za tu ikonu.
U pitanju je bio zahtevan poduhvat, jer je bilo potrebno obezbediti brojne saglasnosti, a i značajna finansijska sredstva, pa se na realizaciju ove ideje čekalo – pune dve godine.
Uz pomoć još četrdeset priložnika, mahom iz Srbije i Crne Gore, akcija je nedavno uspešno realizovana.
Izradu mermernog proskinitara Ristović je poverio poznatom bugarskom vajaru Panjotu Petrovu-Ponki (Panaйot Petrov Dimitrov-Ponkata) koji je 2003. godine bio autor projekta obnove hrama „Četrdeset velikomučenika“ .
– Uz Vaš trud i poverenje, zajedno smo uspeli u nameri da privedemo kraju našu akciju i da dostojanstevno obeležimo čin postavljanja i osveštavanja proskinitara – rekao je Goran Ristović, idejni tvorac i organizator ove akcije.
Prema njegovim rečima, ideja se rodila pre godinu dana, kada su prijatelji iz Regionalnog istorijskog muzeja Veliko Trnovo javili da će izraditi odgovarajući proskinitar za ranije darivanu ikonu Svetog Save.
– Učinilo nam se da se takva prilika ne sme propustiti, a da mi iz Srbije na neki način ne učestvujemo‘ – kaže Ristović.
Odmah su se upust ili u pregovore o mogućnosti da neko iz Srbije priloži postolje.
– Naš predlog je prihvaćen i nakon pribavljanja svih potrebnih službenih saglasnosti sa njihove strane, krenuli smo sa osmišljavanjem načina kako da izvedemo akciju i prikupimo novac. Oko ideje se okupilo nekoliko ljudi u neformalnom odboru za realizaciju, koji su sve vreme predano radili na njenom ostvarenju – dodaje on.
Prvi predlog je bio da trošak od oko 2.000 evra pokrije neka od institucija iz Srbije. Razmatrano je više idejnih rešenja i uz konsultaciju sa stručnjacima i umetnicima iz ove oblasti odabran je projekat Panajota Dimitrova, 83-godišnjeg vajara iz Velikog Trnova, koji je i ranije učestvovao u opremanju crkve Sv. Četrdeset Mučenika.
– Rešenje se nametnulo kao najpogodnije za crkveni mobilijar ovog tipa, imajući u vidu kompletnu ambijentalnu celinu hrama – objašnjava Pokimica.
Kada novac nisu uspeli da pribavimo na prvobitno zamišljen način, par pojedinca se velikodušno ponudilo da pokrije ceo iznos.
– Hvala im, ali nam se upravo tada rodila ideja da krenemo malo težim putem i da radost učestvovanja u ovakvoj akciji podelimo sa što više ljudi – pojašnjava Ristović.
Uz blagoslov Episkopa žičkog Justina pokrenuta je akcija prikupljanja sredstava. To su učinili preko fejsbuk grupe, sredinom januara. Odziv je bio fantastičan: za petnaestak dana je prikupljen novac. Sredinom marta je potpisan ugovor sa vajarom i plaćen avans, a početkom juna isplaćen je preostali iznos.
Veoma svečano bilo je u Velikom Trnovu. Nepodeljena su mišljenja prisutnih da proskinitar izgleda jednostavno i dostojanstveno, shodno mestu gde se nalazi. Čin osveštavanja je obavio sveštenik Bugarske pravoslavne crkve, uz prisustvo predstavnika grada Kraljeva, Velikog Trnova, domaćina iz Regionalnog istorijskog muzeja Veliko Trnovo, više profesora i studenata sa Velikotrnovskog univerziteta, umetničke javnosti i namernika koji su se odazvali pozivu. Događaju je dat veliki značaj u bugarskim medijima.
Organizator akcije Goran Ristović kaže da je neizmerno zahvalan svima koji su učestvovali u akciji, onima koji su akciju pratili i davali podršku, a i onima koji su celu nameru osporavali jer, po njegovim rečima, svako je radio svoje.
– Svetom Savi hvala što nas je sabrao i udostojio da mu se obratimo na ovakav način i na tom mestu – zaključuje filigranista Ristović.
izvor: www.srpska.ru
