piše Marko Slavković
Sve ovo se, stvarno, pre mnogo godina, desilo u jednoj varoši na jugu Srbije, mada je i danas pitanje stvaranja idola vrlo aktuelno, i to ne samo u varoši
Otkad je, petnaestak godina posle rata, umro Živko Lud , narodni heroj i idol Ičništa, siromašne i zaboravljene varoši na jugu Srbije, čaršija je, sve vreme, čeznula za novim idolom. Godinama je čekala da ,,nikne“ neko, pa da ga urame. Godinama od ,,nicanja“ – ništa. Dosadilo čaršiji da živi bez svog idola, pa odluči da ga stvori. Mislila čaršija , mislila, i odlučila: to bi mogao biti Avra fotograf!
– Avro, ti moraš da budeš naš idol.- reče čaršija.
– Šta vam je to?- pita Avra fotograf, sležući ramenima.
– Pa, da budeš naš idol, da mi gledamo u tebe kao u Boga, da ti aplaudiramo, a ti da naučiš, ili da uradiš, nešto i da u tome budeš najbolji.
– Dobro.– reda radi odgovori Avra
Prolaze nedelje, meseci, a čaršija ne spava. Muči ih Avra fotograf. Da li je i šta, usavršio do te mere da je, zaista, najbolji? Čak se i odgovorni ljudi Ičništa zainteresovaše za Avru fotografa, potencijalnog idola njihovej čaršije. Na radnom i neradnom mestu, zvanično i nezvanično, govorilo se o Avri fotografu. A on je, na vašarima, svadbama, pijacama, svuda fotografisao i fotografisao vidno skuplje naplaćujući svoje fotografije. Ko te pita za skuplje, važno je da ih je fotografisao Avra fotograf. Čak je čaršija u redu čekala da ih fotografiše baš on, Avra fotograf. Cena, naravno, nije bila u pitanju. U pitanju je bio budući idol.
– Avro, vreme je da nam budeš idol.- reče neko.
– Dobro, važi – hladno odgovori Avra.
I pusti Avra fotograf kosu da raste, i poče da je pere pivom. Nikako drugačije, samo pivom.
– Originalno, to je jedinstveni slučaj u svetu! – povika čaršija.
Opet prođoše nedelje i meseci, opet čaršija ne spava. Ne spava ni Avra fotograf. Razvija filmove, izrađuje fotografije. Ne može da postigne. Odjednom, Avra bogat i prebogat čovek.
– Avro...
– Sutra, sutra…
Jednog sutra, u zoru, slegla se čaršija u centar Ičništa.
– Muzika– viče čaršija – neka se čuje milion kilometara unaokolo!
Kidaju se žice na violinama i basovima, nabrekle žile gajdašima i trubačima, ispada dugmad sa harmonika. Čaršija se sprema da dočeka svog idola.
Tačno u osam časova, pojavljuje se Avra fotograf. Duga, proseda kosa oprana pivom, leprša se na blagom vetru. Čaršija je u delirijumu. Avra fotograf se osmehuje, otpozdravljajući razdraganoj masi. Ulazi u jedini hotel u čaršiji.
– Polako – viče neko – da ga ne povredimo!
Sala hotela, prvi put od kada postoji, liči na apoteku. Čista i doterana. Čaršija navalila na vrata, na prozore, svi bi hteli da vide kako to Avra fotograf postaje njihov idol.
Osam je časova i petnaest minuta. Vodeći ljudi Ičništa ulaze u hotel.
– Avro, šta to znaš, zbog čega postaješ idol našoj čaršiji? – pitaju vodeći ljudi Ičništa.
Avra fotograf glavom pokaza kelnerima na bilijarski sto. Kelneri se rastrčaše i za minut spremiše bilijar za igru.
– Ko će od vas? – reče Avra fotograf, obraćajući se vodećim ljudima Ičništa.
Vodeći ljudi se zagledaju. Čaršija poče da luduje od oduševljenja.
– Ne smete, ne smete! – viče čaršija.
Predsednik opštine, ekonomista, mlad i lep čovek, uputi se ka bilijarskom stolu. Nasta tajac.
– Ti, predsedniče, počni prvi – reče Avra fotograf.
Predsednik premaza vrh bilijarskog štapa kredom, nanišani i – promaši kegle. Na redu je Avra fotograf. On skide sako, povrnu rukave na košulji, i ,,iz taka” završi partiju. Avra pobednički podiže ruke, mahnu srećnicima koji su uspeli da uđu u salu hotela, a kelnerima rukom pokaza na pivske flaše. Ne reče ništa, samo pokaza dva prsta, što su konobari dobro protumačili i istog trenutka doneli mu dva piva. Jedno je otpio, bogami, skoro pola, i to iz daha, a drugim je, pred svima, ,,oprao” bujnu kosu. Oduševljenju čaršije, naravno, nije bilo kraja. Njihov idol bio je na njihovim rukama.
A predsednik opštine, ekonomista, mlad i lep čovek, neprimetno napusti hotel. Malo kasnije, zauvek je napustio i varoš Ičnište.
