30. avgiust 2017.
U selima nema ko da radi, a u gradovima nema šta da se radi, pa vlasti najavljuju akciju, još uvek samo kao mogućnost – 25 do 50 hektara državnog zemljišta na 40 godina parovima pod jednim uslovom – da moraju da je obrađuju
Prema Poljoprivrednom popisu iz 2012. u Srbiji je danas 50 praznih seoskih naselja, potpuno praznih kuća je 50.000, a u još 150.000 trenutno niko ne živi. U 230 sela danas nema osnovne škole, u 2.760 nema vrtića. U dve trećine nema ambulante. Dom kulture i biblioteku nema 73 odsto sela.
U jeku priče da je država odlučna da promeni demografsku sliku Srbije u kojoj je trećina sela (od nešto više od 4.700 sela, koliko ih ima u Srbiji) u fazi nestajanja, oglasio se Milan Krkobabić, ministar bez portfelja zadužen za regionani razvoj sa idejom da država za mlade parove treba da izdvoji 200.000 hektara zemlje koja je u državnom vlasništvu i to na period do 40 godina
Sela nestaju, gotovo trećina od nešto više od 4.700 njih je u toj fazi. Prema zvaničnim statističkim podacima, u više od 1.000 živi manje od 100 stanovnika, a mlađih od 20 godina nema u više od 200 sela u našoj zemlji! Ideja je zato, predstavio je zamisao ove akcije Krkobabić, da se mladim parovima pomogne da ostanu na selu i zarade za normalan život, kako bi mogla da ožive seoska područja. Ona podrazumeva, za sada samo mogućnost, da mladi ljudi dobiju od 25 do 50 hektara državnog zemljišta na 40 godina pod jednim uslovom – da ono mora da se obrađuje.
Sela ostaju pusta, a 260.000 mladih muškaraca i 100.000 žena do 40 godina su sami. Država je, kaže Krkobabić, rešena da takvu sliku i priliku promeni novom regionalnom politikom.
Zemlje koja je u državnom vlasništvu, navodi, .ima oko 800.000 hektara, od čega je pola u utrinama, pašnjacima, livadama, u postupku restitucije.
Ideja je da se državna zemlja da mladim bračnim parovima i da oni koji žive na selu, ostanu, ali i da neki iz grada koji su voljni da pokušaju nešto novo, dođu na selo i “budu svoj na svome”, da im se omogući dodatni izbor.
Srbija prema podacima Republičkog zavoda za statistiku ima 631.000 gazdinstava, od toga više od polovine se bavi stočarstvom. Od pet miliona hektara poljoprivredne površine, obradivo je 4,2 miliona hektara. U okviru poljoprivrednih gazdinstava, prema popisu poljoprivrede iz 2012, koristi se tek 3,3 miliona hektara zemljišta.
Razvijenije evropske zemlje već decenijama vode politiku zadržavanja ljudi na selu, uz koju ide neka vrsta subvencija. U Rumuniji, uz zemlju, mladim bračnim parovima daje se i 70.000 evra ako se odluče da žive na selu. Pomoć onima koji ostaju na selu država daje i u Sloveniji i Hrvatskoj. Slovenci daju 45.000 evra čoveku koji ostane na zemlji i reši da se bavi zemljom.
– Ne moramo mi toliko da damo, ali možemo onoliko koliko dajemo kao subvenciju za otvaranje nekih radnih mesta. I to je radno mesto u poljoprivredi – istakao je Krkobabić.
Da li je država zakasnila sa idejom da zadrži mlade na selu i da vrati one koji su otišli u potrazi za poslom, važno je pitanje. Jer, u gotovo 500 sela nema asfaltnog puta, a u 400 sela u Srbiji nema prodavnice. Osim toga, u 2015. godini 173 škole imale su samo po jednog đaka.
Za sada, ova Ideja o ustupanju i do 50 hektara državne zemlje bez naknade mladima koji bi je obrađivali naišla je i na podršku Odbora za selo SANU.
Ova akcija samo je deo projekta čiji je plan da se u 500 sela u Srbiji napravi ili obnovi 500 zadruga. Prošle godine uspešno je završena i akcija tokom koje je 52 mesta u našoj zemlji dobilo poštu.
