15. septembar 2017.
Istorijski arhiv upriličio je izložbu autora Aleksandra Radoša pod nazivom „Kosovo i Metohija – harmonija, manastiri i crkve“, koja je danas prelepim fotografijama srpskih svetinja oduševila sve koji su prisustvovali otvaranju
Trideset tri eksponata sa fotografijama koje na upečatljiv način prikazuju bogatstvo koje poseduju najveće srpske svetinje na Kosovu i Metohiji – izložba je Aleksandra Radoša koju će u narednih sedam dana u svečanoj sali Gradske uprave imati prilike da pogledaju i svi oni koji nisu bili na današnjem otvaranju.
Autor Aleksandar Radoš skromno kaže da je on samo bio blagosloven da se nađe u svetinjama koje su na fotografijama i da to ovekoveči.
– O Kosovu i Metohiji sve je već rečeno, ali je bitno kako mi to što je rečeno čujemo, slušamo. Zato ova izložba ima dvojaki karakter, da pleni lepotom i da nam probudi samosvesnost, tradiciju, istoriju, da probudi tišine u nama i svest o velelepnosti crkava i manastira koji su u velikoj opasnosti. Kosovo vapi da se čuje, da se vidi, da nas osvesti – rekao je autor izložbe Aleksandar Radoš.
On je pojasnio da oni koji dođu da ih vide, ne treba na eksponate da gledaju samo kao na fotografije, već da kroz njih sagledaju šta u svojim dušama nose i da osveste koliko to treba da čuvamo.
– Ako smo saglasni da su Nemanjići zajedničko prezime čitavog srpskog roda, onda smo mi nekako posebni, zato što smo blagoslovljeni življenjem u dvorištu manastira Žiče i zato smo, verujem, zaradili privilegiju da danas budemo domaćini i da uvom domu „ugorstimo“ i ostale svetinje sa Kosova i Metohije – navela je u pozdravnoj reči Vesna Milojević, direktorka Istorijskog arhiva u Kraljevu. zatim autor, a izložbu će otvoriti jedan od učesnika Naučnog skupa prof. dr Dragiša Bojović, upravnik Centra za vizantsijsko-slovenske studije Univerziteta u Nišu.
Da nije bilo Žiče, ne bi bilo ni metohijskih, ni kosovskih svetinja, koje je ovekovečio Aleksandar Radoš, rekao je na otvaranju prof. dr Dragiša Bojović, upravnik Centra za vizantijsko-slovenske studije Univerziteta u Nišu.
– Autor je promovisao jedan od suštinskih principa vizantijske estetike, isticanje paradoksa. Imajući u vidu vreme u kojem opstajavaju kosovsko-metohijske svetinje, autor tamnim bojama naglašava ono što se ponekad ne vidi, suštinu pravoslavne umetnosti, a to je svetlost kojoj, kako je to rekao Sveti Sava u Žiči „početak ne počinje i kraj ne iščezava“ – kaže Bojović.
Svaka druga tama na fotografijama, poručio je on, na njima nije zbog tame, „jer se prava svetlost nikada nije srela sa tamom, već zato da bi naglasila postojanje istinske, božanske svetlosti kojoj treba da stremimo“.
