3. oktobar 2017.
Za sedam godina u lečilištima Srbije prepolovljeni smeštajni kapaciteti: njihovim vraćanjem u upotrebu dobilo bi se oko 2.700 radnih mesta, a turistički promet povećao za više od milion noćenja
Nikada završeni, urušeni ili zapušteni objekti naših banjskih centara svedoci su pokleklog turističkog potencijala Srbije. Od 2008 do 2015. godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, naše banje su ostale bez 17.300 postelja, ili 43 odsto kapaciteta. Razlozi su mnogobrojni, od neuspešne privatizacije hotelsko-turističkih preduzeća (HTP), nerešenih imovinskih odnosa, do nezainteresovanosti investitora da hotele stave u funkciju.
No, bez obzira na razlooge zapostavljanja zdravstveno-turističkih kapaciteta, na gubitku su svi, od zaposlenih do korisnika usluga. Udruženje banja Srbije uradilo je 2016. godine Izveštaj o smeštajnim kapacitetima koji su van funkcije i uputilo na adrese više Ministarstava.
Ove godine uradili su i reviziju Izveštaja, sa ciljem da se banje „podignu na noge”, s obzirom na to da banjsko-klimatska lečilišta Srbije predstavljaju dvostruko, veliko bogatstvo ove države.
Na prvom mestu je prirodni faktor – termomineralne vode, gasovi, peloidi, kojima ovaj region obiluje. Zatim i zdravstvene ustanove koje se u njima nalaze. Danas u Srbiji, po rečima Vladana Veškovića, sekretara Udruženja, u banjskim i klimatskim mestima postoji 25 specijalnih bolnica. One se bave prevencijom, lečenjem i rehabilitacijom u svim oblastima medicine, čineći zdravstveni sistem znatno racionalnijim i jeftinijim. Pritom, svakog meseca na posao vraćaju blizu 10.000 radno sposobnih ljudi.
Zabrinjava činjenica da je van funkcije više od 5,5 hiljada ležaja. Svi oni pobrojani su u izveštaju, uz napomenu da se stepen negativnog uticaja na lokalnu zajednicu razlikuje od mesta do mesta. Od potpuno uništene lokacije, kao što je Kuršumlijska banja, koja je zapustela, preko gubitka svih ležaja hotelskog tipa, tako da su nekada velelepni i nadaleko čuveni stari hoteli postali ruglo, kako u Mataruškoj i Bogutovačkoj banji, tako i u Jošaničkoj, Vranjskoj, Niškoj, Gamzigradskoj… Znatno smanjenje kapaciteta registrovano je i na atraktivnijim turističkim destinacijama (Vrnjačka banja, Sokobanja i Banja Koviljača).
– Većina pomenutih banja je u ekonomski nerazvijenim opštinama. Kad bi se smeštajni kapaciteti stavili u funkciju, imali bismo milion noćenja više, što je 14 odsto ukupnog turističkog prometa u Srbiji u 2015. Dobili bismo 2.700 radnih mesta – zaključuje Vešković na osnovu podataka do kojih se došlo pri izradi Izveštaja, a koji su u proteklih godinu dana promenjeni nabolje samo u Vrnjačkoj banji, gde je došlo do privatizacije hotela „Zvezda” i „Fontana”, koji od maja primaju goste u 346 soba. 
U Vrnjačkoj i Vranjskoj banji nalaze se betonski kolosi čija izgradnja nije otišla dalje od zidova. Gradnja hotela sa 270 ležaja u Vranjskoj banji počela je 1978. godine. Zemljište je PIO fondu ustupila Specijalna bolnica i tu je nastao zaplet zbog koga je usledio maratonski sudski proces. Što zbog zuba vremena, što zbog ruku lopova, tek, od monumentalnog zdanja u izgradnji ostali su samo zidovi. „Zvezda 2”, koja se nalazi na promenadi u Vrnjačkoj banji, u sastavu je HTP „Fontana”, koje je posle neuspele privatizacije otišlo u stečaj.
autor: Slavica Stuparušić
izvor: „Politika“
