REŠENJE -JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO?

20. novembar 2017.

Projekti zatvorenog bazena i sportskog sela na Goču mogli bi da budu izgrađeni uz ulaganja stranih kompanija, jer bi to omogućilo da brže dođemo do sredstava potrebnih za izgradnju kapitalnih objekata, smatra načelnik Raškog okruga

 U pozivu medijima za današnji sastanak sa delegacijom rumunskog okruga Sibiu bila je izdvojena prezentacija projekta zatvorenog bazena u Kraljevu. Načelnik Raškog okruga Nebojša Simović pojasbio je da je naša delegacija tokom posete okrugu Sibiu u maju ove godine, videla njihov sportski centar u okviru kojeg postoji zatvoreni bazen sa pratećim sadržajima: spa centar, velnes, sauna.

– Kao grad i kao okrug razmišljamo da i zatvoreni bazen, i neke druge projekte “uvežemo” u javno-privatno partnerstvo. Videli ste da kraj nove Hale sportova niče tržni centar koji je strana investicija, jer je u pitanju češka kompanija. Ako je tako, mogli bi i projekti zatvorenog bazena i sportskog sela na Goču da budu izgrađeni zahvaljujući javno privatnom partnerstvu, na osnovu ulaganja stranih kompanija, jer bi nam to omogućilo da na brži način dođemo do sredstava potrebnih za izgradnju kapitalnih objekata  – smatra Simović.

U svakom slučaju, (predizborno) obećanje da bi Kraljevo 2019. godine moglo da dobije zatvoreni bazen neće biti ispunjeno, a i gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzić u avgustu ove godine saglasio se da budžet grada Kraljeva, bez pomoći države i donatora, ne može da izdrži tako veliki projekat.

ŠTA JE OBEĆANO?

Prošle godine, na imendan Kraljeva, 19. aprila, na placu pored nove Hale sportova svečano je obeležen početak radova na izgradnji zatvorenog bazena koji bi, kako je tada najavljeno, trebalo da bude završen za tri godine. Od tada, građani svakodnevno znatiželjno zaviruju iza, u međuvremenu postavljene ograde u Ulici Dušana Popovića, ali radova na placu – nema.

Predstavnici opozicije na sednicama gradske skupštine često su govorili da je izgradnja zatvorenog bazena bila samo predizborna farsa vlasti. Aleksandar Nestorović, direktor Javnog preduzeća za upravljanje građevinskim zemljištem pojasnio je prošle godine za portal Krug da je, kad su radovi zaočeti, konstatovano da je zemljište na kojem objekat treba da bude izgrađen izuzetno loše i da ne dozvoljava postizanje potrebnog modusa „stišljivosti“. Prilikom nasipanja šljunka, na jednom delu se pojavilo puno peska, zbog čega je odlučeno da se radi kompletna zamena tog sloja.

– A, da bi se to odradilo, treba sprovesti javnu nabavku, što je proces, jer obezbeđivanje zbijenosti ploče ne trpi improvizacije. Zemlju ćemo, definitivno morati da menjamo – pojasnio je tada Nestorović.

U avgustu ove godine, prilikom obilaska radova na izgradnji tržnog centra u blizini lokacije na kojoj treba da se gradi zatvoreni bazen, gradonačelnik Predrag Terzić je, upitan za sudbinu tog objekta, podsetio da su prošle godine rađeni zemljani radovi.

– Moje je mišljenje da za nastavak izgradnje bazena nije dovoljno izdvajati sredstva samo iz gradskog budžeta, nego je neophodno novac obezbediti i od republike, ili od donatora. Mi ćemo se truditi da dođemo do sredstava i iz drugih izvora, jer budžet grada Kraljeva ne može da izdrži tako veliki projekat – poručio je Terzić.

Inače, kamen temeljac su 19. aprila prošle godine položili tadašnji gradonačelnik Kraljeva Tomislav Ilić, načelnik Raškog okruga Nebojša Simović, tada direktorka Direkcije za planiranje i izgradnju Marica Mijajlović, koja je sada zamenica gradonačelnika i narodni (SNS) poslanik skupštine u prethodnom sazivu Zoran Babić (danas direktor  preduzeća Koridori Srbije).

Tada je najavljeno da je u pitanju početna faza izgradnje zatvorenog bazena, koja se realizuje iz kredita vrednog 30 miliona dinara, za koliko se grad zadužio. Za početnu fazu opredeljeno je iz gradskog budžeta oko 15,3 miliona dinara.

Javna nabavka je započeta krajem 2015. godine, a početkom marta 2016. potpisan je ugovor sa izvođačem radova, preduzećem „Ratko Mitrović Construction“ iz Čačka.

Ostatak neophodnih sredstava, otprilike dva puta po dva miliona evra očekujemo od Ministarstva saobraćaja, građevinarstva i urbanizma, pojasnila je tada Mijajlović, dodajući da je Direkcija dostavila svu neophodnu dokumentaciju, uradila predmere i predračune po fazama.

Prva faza, koja podrazumeva grube radove i okrovljavanje objekta, najavljivano je, koštaće oko 290 miliona dinara, a kompletna investicija sa opremanjem objekta i uređenjem okolnog terena oko 900 miliona dinara.

Zatvoreni bazen, kako je predstavljeno javnosti, sastojao bi se iz dva bazena: većeg, dimenzija 25 puta 33, dubine dva metra i manjeg, za neplivače 25 puta 12,5 metara, dubine od 0,8 do 1,33 metra. Bruto površina celog objekta prema projektu je 7.400 kvadrata, a neto 6.900 kvadratnih metara.