TAŠIN SVET HALJINA SA DUŠOM

10. decembar 2017.

Blližeći se punoletstvu, pre 20 godina Kraljevčanka Tamara Radić otkrila je talenat da osmisli, iskroji i sašije unikatne haljine koje su njene drugarice i sestre obožavale da nose, a danas njen poslovni brend usrećuje mnoge devojke i žene u Srbiji i van nje

„Ako želiš uspeh, neka ti on ne bude cilj; jednostavno radi ono što voliš, veruj u to i uspeh će doći sam od sebe“, možda baš ova rečenica odlično opisuje put kojim je Kraljevčanka Tamara Radić išla da bi pronašla sebe. Jer, na početku svoje poslovne priče (a bilo je to pre 20-ak godina i počelo je u njenoj 18-oj godini), talenat da najpre lepo osmisli, skroji i sašije ženske odevne predmete (uglavnom haljine od kojih su većina ručni radovi) Tamara je koristila da, s puno ljubavi, šije za drugarice i sestre. Po njihovoj preporuci, priča se širila i posao je postao sve ozbiljniji. Za poslednjih pet-šest godina posao se razvio toliko da Tamara ima svoje kolekcije: proleće-leto i jesen-zima, a haljine po želji dama su pravi hit.

– Poznata sam po tome što radim unikatne haljine, sa puno ručnog rada – ponosna je Tamara koja je sve to vreme istraživala materijale i modele i uvek ju je zanimalo kako da ih uklopi u neki neobičan komad garderobe. Uvek je, kaže, volela modu i neobične stvari, primećivala detalje koje bi drugima promakli, pa negde veruje da je bila predodređena za ovaj posao. U stanju je da od komada čipke, koja za motiv ima latice ruže, iseca pojedinačno svaku ružu i koristi ih kao inspiraciju da napravi čitavu kolekciju haljina. U njoj je, oduvek, umetnička duša, koja je našla način da se izrazi kroz jedinstvene haljine, šivene po meri, često za one koji svoju haljinu iz snova ne mogu da nađu po svojoj želji ili meri.

 https://www.youtube.com/watch?v=xMd-YE9dwEg&t=553s

– Tako smo lepo upakovali moju ljubav prema umetnosti i potražnju za takvim haljinama, pa se moj brend i zove „Tasha’s dRessland“ (Tašin svet haljina), jer samo jedna nova haljina ženama omogućuje da naprave za sebe svet u kojem su neizmerno srećne zbog novog komada garderobe koji im se dopada – pojašnjava svoju preduzetničku viziju naša sagovornica.

Ove godine je Tamara koristila sredstva Nacionalne službe za zapošljavanje, koja je iskoristila da osnuje svoju preduzetničku radnju.

– Ta sredstva značila su mi, jer sam bila u prilici da kupim mašinu koja mi je omogućila da poboljšam kvalitet rada ručno rađenih haljina. Želja da nabavim takvu mašinu bila mi je motivacija da konkurišem za sredstva za samozapošljavanje, jer je obrada na mašini koju sam kupila sada mnogo bolja – ističe Tamara, dodajući kako se nada da će tu prvu, obično najtežu godinu za opstanak novog biznisa, prebroditi relativno lako.

– Tokom ove godine treba odraditi i sve ono što, možda, ranije nisam radila u dovoljnoj meri: promocije, reklame, modne revije za koje je potrebno puno haljina, detalja, truda i rada na njima za svaki određeni model. Za predstojeću reviju pripremam duge raskošne, elegantne haljine, koje se nose samo u specijalnim prilikama, a paleta boja je od puder roze do mint zele, tu su još i crna i teget boja. Pripremam i kolekciju kaputa i prsluka koji će uskoro, takođe, biti dostupni. Naporno mi je, jer svaki komad garderobe radim sama. Nemam, za sada, nikakvu pomoć, ali imam u planu da zaposlim još nekoga, pa se nadam da moja poslovna zamisao ide u pravom smeru – Tamarina su očekivanja.

Na obuku za pisanje biznis plana išla je pre nekoliko godina, kada je i planirala da krene preduzetničkim putem, ali se onda dogodilo da je, planirano, po treći put postala mama.

– Zbog toga sam, na nekoliko godina, odložila registrovanje preduzetničke radnje i mislim da sam to u pravo vreme uradila – smatra Tamara, koja nikada nije pripadala onoj grupi ljudi koji očekuju od države da im nađe posao, već se sama potrudila da ono što je moglo da joj bude samo hovi – pretvori u posao od kojeg solidno može da doprinese kućnom budžetu svoje petočlane porodice. Mesečna obaveza, kad su porezi i doprinosi prema državi u pitanju je skoro 12.000 dinara, a ona se trudi da ih redovno izvršava već skoro 11 godina.

– Za sve ove godine u svom poslu shvatila sam koliko su bitni dobro planiranje i organizacija. Morate sami da odredite svoje prioritete, a meni je bitno da kvalitetno radim i da svoje proizvode mogu da prodajem na tržištu, jer samo tako sebi i svojoj porodici mogu da obezbedim budućnost – iskrena je naša sagovornica.

https://www.youtube.com/watch?v=I9DRqK_FK18

Pokušavajući da svoju poslovnu priču proširi, Tamara je kontaktirala butike u zemlji i inostranstvu gde će ubuduće izlagati svoje haljine, kako bi na taj način mogla da dođe do većeg broja kupaca. Unikatne haljine, naravno, najviše prodaje u Kraljevu, ali je sve više naručilaca iz drugih gradova Srbije, čak i iz Evrope (Švajcarska i Švedska). Kupci su bile devojke koje su, po preporuci, došle do njenih modela ili ih videle na stranicama na društvenim mrežama (FB https://www.facebook.com/tashasdressland/ i Instagram) na kojima reklamira haljine i poželele da ih imaju.

– Haljine su zaista unikatne, ne postoje dve iste. Kod nas ne mogu da se kupe ni takvi materijali, jer sve nabavljam u inostranstvu. Uvek se trudim da haljinu osmislim prema osobi koja je poručuje, oslikavajući kroz haljinu i njen karakter. Najčešće radim sa čipkom, svilom, satenom, ali je čipka ta koja omogućuje da haljina na kraju ima svoju priču. Društvene mreže puno znače za kontakte sa kupcima – kaže Tamara, ističući da je cene morala da prilagodi kupovnoj moći prosečnog kupca.

– Bude mi izuzetno drago kada neka devojka dođe i izabere moju haljinu. Trudim se da to bude cena da ona može sebi haljinu da priušti, a da i ja nešto zaradim. Često se dešava i da neke devojke dođu po jednu haljinu, a na kraju poruče i dve – otkriva nam sagovornica.

Proces izrade jedne unikatne haljine dug je i naporan, ali Tamara kaže da, kad se, kao u njenom slučaju, posao radi s ljubavlju, ništa nije teško, pa se često dešava da, radeći, osvane u svom ateljeu.

– Počev od odabira materijala, do svih detalja koji za određeni model treba da se odrade, krojenja, šivenja, vrlo često mi treba više od 20 sati rada na jednoj unikatnoj haljini, nekada i u istom danu – priča Tamara kojoj je potpuno u redu i da, na kraju neprospavane noći, dok svanjava, šije za mašinom ili ručno ušiva perlice ili cvetiće na odevne predmete. Prednost sopstvenog posla je, navodi, i to što sama sebi određuje vreme kada će raditi, uklapajući  ga sa sopstvenim obavezama.

Osim što je vredna poslovna žena, Tamara je i ostvarena u braku i kao majka, a suprug i troje dece: Neda (13,5), (Petar (11) i Despot (3,5)  velika su joj podrška.

– Često smo svi zajedno u dnevnoj sobi: deca seckaju ružice, a ja ih našivam ili šijem. Kod ostalih obaveza, naravno, pomaže i suprug i najvažnije je da se dobro uklapamo – ističe Tamara kojoj materijalna situacija nije dozvolila da studira na Fakultetu primenjenih umetnosti, ali se potrudila da radi i sebi i svojoj porodici obezbedi egzistenciju. Danas razmišlja i o upisu na jedan od fakulteta, a za mlade ima poruku kako bi bilo sjajno da shvate da, ako ulože ouno truda i rada, mogu da računaju na uspeh za čije je ostvarenje potrebno vreme.

– Ne smeju da budu nestrpljivi, jer – evo, već 20 godina radim, ali mogu da kažem da tek poslednjih pet – uživam od svog rada, a prethodnih 15 sam se žrtvovala da bih do ovoga došla – Tamarina je poruka.

Oni koji se plaše da započnu sopstveni biznis, prema njenim rečima, najčešće se plaše neuspeha, ali – za to nemaju razloga, pogotovo oni koji, poput nje, „imaju zanat u svojim rukama“, zbog čega svima savetuje da bar pokušaju.

Ovome se možda može dodati još samo ona večna pouka kako je „mnogo je onih koji ne shvataju koliko su bili blizu uspeha baš pre nego što su odustali“. Mislite o tome“!  Tamara odavno zna zašto!

*****************************************************************************************************************************************************************

 *Ovaj tekst i emisija nastali su kao deo projekta sufinansiranog iz budžeta Republike Srbije – Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva