Kod nas, u Sprdiji (nekadašnjoj Stradiji i Srbiji), u poslednje vreme su primećene velike klimatske promene i mutacije, pa se stoga plašim da se narod u toj (ovoj) zemlji ne pregreje i izvitoperi.
Ali, nisu svi ljudi isti, ne mogu svi da rade po 25 sati dnevno, a da se ne pregreju. Jednostavno, neko je rođen pod srećnom zvezdom-zapadnom i mi tu ne možemo ništa. A kad je neko rođen pod „zvezdom zapadnjačom“, onda i zapad počinje da upravlja njegovim telom i umom i šalje mu neku čudnu energiju. Mi možemo da ljubomorišemo do mile volje, uostalom, ko nam I brani. Eh, taj srećnik!
Skoro sam na ulici čuo refleksiju jednog čoveka (delovao je razumno) koji mi reče: „Bolje da budemo samo tučkovi, nego Vučkovi tučkovi.“
Reče mi to i ode niz ulicu. Ostao sam u čudu i počeh da razmišljam.
Ko li je taj Vučko?- zaboravih da ga pitam.
Razmišljao sam isprovociran pređašnjim i došao do zaključka (ne mora da znači da sam u pravu). Taj čovek je imao osamdesetak godina i sigurno pamti Drugi svetski rat, bar malo pamti. A čim pamti, onda se sigurno nečeg i seća. Pa onda uzeh u obzir da sigurno ne gleda današnju televiziju (delovao je bar tako). I kad sam to uzeo u obzir ubrzo dođoh do zaključka. Siguran sam da je pređašnju refleksiju izrekao sećajući se svoje mladosti. Možda ga je baš taj Vučko maltretirao, možda ne samo njega već i njegov narod. Ne znam zašto meni reče ovo. Prisetio se možda svojih muka, pa vide mladog čoveka (mene) na ulici i reši da mi se obrati. Iskreno, uplašio sam se tog Vučka. Stvarno je zvučalo nekako strašno. Iako nisam znao ni ko je, ni šta je, ipak sam bio uplašen i to mi je još više budilo maštu da razmišljam o Vučku.
A možda je to bio neki nemački špijun sklon grehovima i urušavanju mladalačkih ideja i vizija. Ko će ga sad znati? Ne smem ni da razmišljam toliko o njemu, ko zna na šta ću još naići. U glavi sam stalno imao njegov lik, lik tog Vučka. Kosa zalizana na stranu, fino izbrijano lice i oštar pogled što se skriva iza naočara. Grozim se tog čoveka.
Ali vratimo se priči o čoveku koji je rođen pod „zvezdom zapadnjačom“. Ne mogu da sakrijem divljenje prema njemu. Jeste da smo svi mi rođeni pod nekom zvezdom, ali zašto baš on pod zapadnom? Verujem da je njemu sve med i mleko. A verujem, isto tako, da će živeti večno (ne preterujem kad ovo kažem), ako ne fizički, onda u mislima njegovog, pregrejanog naroda svakako.
Narod, pre svega, treba da prestane da kopira tog čoveka – nikad ga ne može sustići. Takav mentalni sklop je neponovljiv! Po meni, bolje bi bilo da se malo više angažuju i pokrenu peticiju za podizanje spomenika, još za života. Takav čovek to zaslužuje. Ali, da na spomeniku ne piše njegovo ime (koje ja ne znam), verujem da će to biti efektnije.
Lično mislim da je veoma teško napraviti takav spomenik. Velik’ je to pos’o. Ne može se takav čovek u kamen staviti. Mada, kad bolje razmislim, bolje da spomenik bude baš od kamena. Onda mu ni vetar neće moći ništa, ni sneg, ni kiša, ni poplave Beograda na vodi, ako budu bile. Zato i taj spomenik treba da bude spravljen od kamena I da bude dobro fiksiran za tlo. Da ga kojim slučajem, ako nas ponovo porobe, ne izmeste negde. Da ga ne šetkaju od Rusije do Amerike, može se polomiti. Greh je to. A ujedno – da vidi da ga i narod voli i poštuje, da mu je dosledan. Takav čovek se ne zaboravlja, teško ga je u podsvest strpati. Kosa zalizana na stranu, fino izbrijano lice i blagi pogled što se skriva iza naočara. Jednostavno, svi ga vole, ‘ajde da ne preterujem da kažem svi, ali negde oko 50 odsto sigurno ga voli. Verujte mi, dokazano je! Mislim, nije još u potpunosti potvrđeno, ali tu je negde oko 50 procenata.
I tek sad vidim koliko smo mi srećni, tj. koliko smo srećnici. Dovoljno je samo to što nemamo Vučka. Sećate se? Onaj špijun što uliva strah, zalizane kose na stanu, onaj s naočarima. A i ime mu nekako grubo, odmah se oseti da tu nešto ne štima, zar ne?
Pošto ne znam ime ovog našeg junaka, onog što je rođen pod „zvezdom zapadnjačom“, reših da ga nazovem vučić. Da bar bude suprotno od Vučka, a nekako i lepše zvuči. Jezik se sam prelomi kad kažete vučić. Zar ne?
Samo želim da potisnem Vučka, da se otarasim tog čoveka iz glave, imamo mi našeg vučića. Ipak je on rođen pod „zvezdom zapadnjačom“.
Nemanja Veljović
