2. maj 2016.
O tome kako je stav snaga koju svi imamo, o poukama duhovnika Nacka i zaboravljenoj “obavezi” da uvek tražimo dobro u ljudima
Jedan prijatelj iz Beograda poslao mi je poruku u kojoj kaže da bi mi poslao knjigu, ali se boji da sam zaboravila ćirilicu. Uf, kako me je to razljutilo! Da l’ se ovaj meni ruga i smeje, pitala sam se….
Školovana sam u staroj Jugoslaviji, pa su mi oba pisma kao “second nature”. Knjiga je stigla, štampana ćirilicom, a naslov – “Starac Nacko”. U pitanju je priča o duhovnoj prošlosti i sadašnjosti Srbije. Nekako, nikada nisam bila vezana, mislim u ritualnom smislu, za pravoslavlje. Kao devojcica zajedno sa drugaricom Radmilom, pokušavala sam da udjem u hor pri Crkvi svete trojice u Kraljevu. Obe ne znamo da pevamo, ali iz bunta, Zbog nametnutih ponašanja u to vreme, ali i zbog domaće rakije koju su nam ponudili, bio je to divan izazov.
Starca Nacka pročitah u jednom dahu iliti duhu.Evo, već je druga nedelja mojih duhovnih razgovora sa samom sobom, pa me pisanije starca Nacka navede da se osvrnem na ponašanje.
Jedan od najvažnijih koraka koje možete preduzeti ka postizanju dometa u bilo kom kutku svog života jeste da naučite da pratite svoje ponašanje i njegov uticaj na sebe i sve oko sebe.
Ljudi uglavnom nemaju visok nivo saznanja kako se ponašaju. Svi znamo kada smo gladni, kada nas boli ruka ili noga, ali kada zatreba da svoje ponašanje ili “stav” prilagodimo nešto komplikovanijim situacijama, naš menjač stane. Onda tu najvise grešimo, jer stav je sve. Reguliše način na koji posmatramo svet i kako ga doživljavamo. Svi imamo izbor! Neko će imati unutrašnji dijalog te će se samoohrabrivati, sam će sebe motivisati, a neko će poći putem poraza i samosažaljenja.
Stav je snaga koju svi imamo, jer svi se susrećemo sa teškim vremenima, povređenim osećanjima, tugom.Ključ je da shvatimo kakav stav ćemo primeniti i kako ćemo na to odgovoriti.
Stalni loši stavovi su često proizvod prošlih iskustava i događaja i teraju nas na odsustvo samopoštovanja, stres, strah, prezir, ljutnju i odsustvo potrebe da tragamo za promenama. Ozbiljan je posao iskorenjivanje štetnog stava, on ustvari traje citav zivot.
Ono što govorimo odražava ono što je već u našim srcima, a ako je loše za nas same, biće razarajuće i za okolinu.
«Starac Nacko» je bogoljubiva knjiga i ja o tome ne umem da pišem, ali i on je bio čovek, pa su me njegova razmišljanja navela da pomenem ponašanje, njegovo odsustvo, prisustvo i promenu, kao jedan od puteva da se dođe do spoznaje istine.
Otac Nacko je govorio: « a sam u svakome čoveku do današnjega dana, bez obzira na njegov intelektualni i kulturni nivo uvek nalazio nečega višeg i boljeg nego što ja imam… Mnogo je lakše i dostojanstvenije za čoveka čiste i mirne savesti da gleda ka nebu, gde mu je put povratka i kraj života, nego da silom bude primoran da gleda u zemlju. Nikada i nigde se nisam nametao. Jednostavno sam sam sebe drzao u jednoj pokorenosti prema svakome…” Mislite o tome.
Snežana Medić
Autorka teksta je Kraljevčanka, koja od 1989. godine živi i radi u Londonu, ali sa velikom zainteresovanošću svakodnevno prati zbivanja u Srbiji…
Stavovi. Dragi Tomice
Zahvaljujem se na komentaru.Ja sam se samo ovlaz osvrnula na stav ili ti ponasanje.Svako ima duznost prema samom sebi da radi na svom duhovnom boljitku. Mnogi ne znaju, nisu nauceni da sami sebe pogledaju kroz kljucaonicu. Moj zivot a i posao kojim se bavim na to me je naterao. Kako ponasanje ljudi sa kojima radim utice na kvalitet moga posla, a time i moga zivota, moja je duznost da im stalno ukazujem na ponasanje, a sebe , svako jutro pogledam u ogledalo, pa se onda obratim njima, tako ocekujuci da se i oni obrate meni. Uzajamno radimo na boljitku.
Sa postovanjem
Snezana
Produhovljenje. Snezo kao sto kazes svi mi smo prosli u zivotu razlicite situacije.Nisam ni ja bio nikakav vernik,niti sam bio okupiran sa verom,ali nisam ni bio protivnik da covek ima prava da iznese svoje misljenje.Slucajno sam se na svom poslu susreo sa zenom koja mi udje u lokal i udje u kancelariju i uzima knjigu i pocinje da cita.Iz radoznalosti iako znam da je nepristojno jednom prilikom sam seo sa njom i otvoreno je pitao da li zeli da mi kaze kakav je roman i kojem zanru pripada.Zapoceli smo razgovor i dobio toliko lepih saveta od nje i ponudila mi je da mi svaki put kada dodje ponese po jednu knjigu,da ukoliko me zanima je procitam do sledeceg njenog dolaska.Knjige je napisao Ruski Protojerej Aleksandar Tornik.Izdate su u sest knjiga do sada,ali u malom tirazu od po 1000 primeraka.Ima samo da se kupe u Hramu Svetog Save u Beogradu.Ako uspem da dodjem do njih i da ih kupim,ukoliko te zanimaju kada budes dolazila cucemo se ,pa bih ti ih poklonio da ih procitas.Tvoje reci da svaki covek mora da ima svoj stav je u redu,ali da bi svako izgradio svoj stav prema svakoj situaciji i dobroj i losoj treba da bude i duhovno jak i da ima veru,a na prvom mestu verovati u samoga sebe.Ne uvredi nikoga,oprosti svakome pa i onome ko te je duboko povredio,a otvoreno iznesi svoje misljenje,jer smatram da svi imamo prava na svoja gledista stvari koje nas okruzuju i koje su sastavni deo naseg zivota.