5. mart 2018.
Povodom smrti Milana Đokića (1927 – 2018), kraljevačkog pisca, slikara i konzervatora, u kraljevačkoj biblioteci održana je komemoracija posvećena životu čoveka koji je, rečeno je, “svojom dobrotom imao čime da kupi nebo”
O Milanu Đokiću govoriće njegova mnogobrojna dela, jer je, kako je na komemoraciji u kraljevačkoj biblioteci rečeno, on predstavljao neraskidivo jedinstvo čoveka i umetnosti, a na komemoraciji su, o ovom nedavno preminulom svestranom umetniku, govorili pisci Ljubiša Đidić, Aleksandar Marić i Miloš Milišić i istoričar umetnosti Ljubiša Simović.
Ljubiša Simović je Đokića okarakterisao kao pesnika slike:
– Njegove tanane lirske pesme prepune su mirisa i boja, a slike sadrže tzv. momenat beskonačnosti. To je, zapravo, ona procesija ka beskonačnosti ka kojoj idemo sami i iz nje izlazimo opet sami i usamljeni. Uprkos tome što nas je na izuzetno druželjubiv način okupljao,Đokić je bio usamljen čovek i kao da je jedva čekao da se pridruži toj procesiji putnika za beskonačnost – rekao je Ljubiša Simović.
Pisac iz Kruševca Ljubiša Đidić, Đokićev gimnazijski drug, na veoma emotivan način govorio je o svom prijatelju, sabesedniku i kumu, dok je pesnik Aleksandar Marić deo svog iskaza posvetio Đokićevoj bezazlenosti.
– On je svakog ko je bio go i bos obukao i obuo, svakog ko je bio gladan nahranio, svakog ko nije imao krov nad glavom stavio pod svoj. To je ona bezazlenost, ono zlato kojim se kupuje nebo. U svojoj kući punoj čuda, okupljao je nas umetnike da ih zajedno stvaramo – ističe Marić.
Pesnik Miloš Milišić, podsetivši brojne prisutne da ne umiru oni koji ostave za sobom poroda, zaključio je da njegova umetnička dela ne dopuštaju Milanu Đokićuda sasvim nestane, već da on i dalje živi među nama.
Stihove Milana Đokića kazivao je glumac Mile Nedeljković.
Milan Đokić je preminuo u 91. godini života, a sahranjen je u rodnom selu Čitluku kraj Kruševca.
