piše Rade Velizarov Erac
Najpre se cvećarke, ćućoreći, pitaju za koga li je ruža … A onda ružu sakrijete pod skute, jer smešni ste i sami sebi… I ne daj, Bože, da vas usput sretne, neko od kafanskih prijatelja… A svi moji drugari ruže pazare na istom mestu
Nekada mi je bilo neprijatno da u cvećari kupim ružu, a danas mi je to, k’o „dobar dan“; mrzeo sam i Osmi mart, jer me je ta parada pijanstva i kiča, jednostavno nervirala
Bože me sačuvaj, kako su mi bili smešni kojekakvi nabeđeni kavaljeri, koje sam viđao na ulicama sa svežnjem karanfila u rukama. Neprijatno meni što ih gledam, a izgleda, još mučnije njima. Jer, jedva čekaju da se oslobode tog tovara… Mučenici…
Još je gore, ako vas svi poznaju… Najpre se prodavačice u cvećarama, ćućoreći, međusobno pitaju, za koga li je ruža … A onda ružu sakrijete pod skute, jer smešni ste, sami sebi… I ne daj, Bože, da vas uz put sretne, neko od kafanskih prijatelja…
A svi moji drugari ruže pazare na istom mestu…Samo ne bi valjalo da jedan drugog zateknemo „na delu“… Jer, onda za’ebanciji nema kraja…
„Istražni postupak“ za kafanskim stolom može da potraje dugo… Pa niko nije lud da prizna za koga je ruža bila namenjena … To se ne priznaje ni pod teškim mukama. Ne smeš jezik da odvežeš, ni na petoj čaši crnog. Najgore je ako prodavačice nemaju sitnijeg novca… Nit’ mogu da vam uzmu krupnu novčanicu, niti imaju da vam vrate kusur. I onda tu „robno – novčanu“ transakciju, ne možete da obavite na brzinu. A brzina vam treba…
Ali, navikao sam se… Ništa više ne može da me iznenadi… 
„Imate li šta sitnije ?“, pita prodavačica, videvši krupnu novčanicu u rukama. Usput, na crvenoj ruži, vezuje traku sa mašnom i odmerava me od glave do pete… Ženski, znatiželjno, rekao bih, pakosno…
Po džepovima prebiram izgužvane sitne novčanice i hoće biti, neće biti, kad sve sabereš, fali okruglo deset dinara..
Nije problem ni da ostanem dužan… Doći ću opet…
Iz džepa izvadih i pakovanje žvaka… To su one koje, za tili čas, mogu da ugase bekrijski zadah sa ukusom crnog vina… Služe za prvu pomoć…
A navikao sam da mi kusur vraćajaju i u žvakama.I šta drugo da uradim, nego da kompletno osoblje cvećare poslužim .
Eto, izvadih se…
Što je najvažnije, ne osećam se dužan, jer i meni kusur, vraćaju u žvakama.
