Sa druge strane ogledala

25. mart 2018.

Najave da će Kraljevu u narednom periodu biti potrebno više hiljada radnika, otvara pitanje: ako zaista bude bilo tako, sa čim (kim) ćemo pred investitore, kad svaki peti stanovnik Kraljeva stariji od 15 godina ima samo osnovnu školu

Po jedinstvenoj listi razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave, grad Krajevo je 2014. godine razvrstan u treću grupu – grupu nedovoljno razvijenih jedinica lokalne samouprave. Lokalni akcioni plan za zapošljavanje za 2018. godinu zvanični je dokument i predstavlja osnov da Ministarstvu za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja Kraljevo podnese zahtev za učešće u sufinansiranju mera aktivne politike zapošljavanja. Prema ovom dokumentu – prosečna starost nezaposlenog lica u Kraljevu je 41 godina.

Prema poslednjem popisu (iz 2011. godine), u Kraljevu živi oko 3.000 više žena (54.914) nego muškaraca (51.818). Isti podaci kažu da je, među starijima od 15 godina, očekivano, najviše onih sa srednjim stepenom obrazovanja (49,78 procenata – 28.503 muškarca i 24.634 žene).

Ipak, gotovo neverovatno zvuči podatak da svaki peti Kraljevčanin (21.2 odsto) stariji od 15 godina ima završenu – samo osnovnu školu! Osnovno obrazovanje u našem gradu ima 11.968 muškaraca i 10.663 žene. Bez ikakve školske spreme je 2.510 žena i 449 muškaraca! Muškaraca sa nezavršenom osnovnom školom ima 4.194, a žena, čak – 8.150!

Onih sa višim i visokim obrazovanjem u Kraljevu je manje od 15 odsto: više obrazovanje ima 3.114 muškaraca i 2841 žena, a sa viskoim obrazovanjem 4.732 muškarca i 4.594 žene, što je zajedno – 14,7 odsto u populaciji starijoj od 15 godina.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (podaci zaključno sa trećim kvartalom prošl godine), struktura nezaposlenih u Kraljevu pokazuje da je iz tzv. teže zapošljivih kategorija – učešće mladih do 30 godina 22, 5 odsto (2.469 lica), a starijih od 50 godina 29,9 procenata (3.281 osoba).

Broj nezaposlenih na evidenciji filijale Nacionalne službe za zapošljavanje u Kraljevu na kraju 2017. iznosio je 10.976. Među njima 56,6 odsto su žene (6.208 žena). Dugoročno nezaposlenih, u koje spadaju oni koji na posao čekaju duže od godinu dana je skoro 70 procenata (7.646 lica), a tehnoloških viškova je 1.347 (12,3% u odnosu na ukupan broj nezaposlenih)

Na evidenciji nezaposlenih najviše je onih sa IV stepenom stručne spreme (34,2%), iza njih su oni sa III stepenom (24,5%), a među nezaposlenima visok je procenat i onih koji imaju samo prvi stepen strućne spreme (18,9).

Za realizaciju Lokalnog akcionog plana zapošljavanja u ovoj godini, u budžetu grada planirano je 12 miliona dinara, a računa se i na sredstva iz drugih izvora: od donatora, nadležnih ministarstava, projekata i dostupnih izvora i fondova za čija će sredstva grad konkurisati po javnim pozivima.

Ljudi bez posla potajno se nadaju, iako javno izražavaju sumnju u najavljene dolaske potencijalnih investitora koji će „zaposliti na hiljade radnika“, jer veruju da će im za to biti potrebna stranačka knjižica. Predugo u Kraljevu nije bilo zapošljavanja većeg broja ljudi, konkursa na kojima bi zaposlene preporučivalo njihovo znanje, kvalifikacije, stručnost.

Glasni su komentari da će tekstilni radnici koji će biti potrebni turskoj „Tajpa grupi“ i „motači kablova za automobilsku industriju“ u nemačkom „Leoniju“ raditi za strašno male plate, zato što, kažu takvi, investitori ovde dolaze jedino zbog jeftine radne snage i subvencija države po jednom radnom mestu, negoduju i domaći privrednici koji se pitaju gde bi im bio kraj da su državi sve ove godine bili važni koliko i investitori iz belog sveta. Prema mnogim analizama, Srbija jeste postala rezervat jeftine radne snage. Prosečna plata u Srbiji prošle godine je bila oko 380 evra, ali mnoge porodice o njoj mogu samo da sanjaju. Kina je dugo važila za zemlju sa jeftinom radnom snagom, ali satnica kineskog radnika u automobilskoj industriji danas je dva puta veća od satnice radnika u srpskom „Fiatu“.

I ovako gruba analiza podataka koji govore o obrazivnoj strukturi stanovništva i nezaposlenih pokazuje da je vreme da se ozbiljno zamislimo čak i nad izrekom jednog od zagovornika neoliberalizma koji kaže da su „ljudi koji rade sedeći, bolje plaćeni od onih koji svoju platu zarađuju stojeći“. Ili da se bolje zagledamo i u ono što nas čeka sa druge strane ogledala, ako nam se već ne dopada naš odraz koji u njemu vidimo?M. M. D.