Autizam govori srcem

2. april 2018.

Cilj akcije udruženja „Autizam“ na Trgu srpskih ratnika u Kraljevu bio je da na Svetski dan posvećen autizmu, sugrađane upoznaju kako da autizam prepoznaju, razlikuju ga od razmaženosti i kako da pomognu deci sa autizmom i njihovim roditeljima

Prošle godine, članovi kraljevačkog Udruženja za pomoć osobama sa autizmom „Autizam“ Kraljevo obeležili su na Trgu srpskih ratnika Svetski dan osoba sa autizmom uz poruku koja nosi i mnoga skrivena i lepa značenja sadržana u jednoj jedinoj rečenici: „Autizam nas uči da za ljubav nisu potrebne reči“, a godinu dana kasnije, na Trgu srpskih ratnika, danas je njihov slogan bio „Autizam govori srcem“. Srce i ljubav su deo ovogodišnjeg slogana, kaže Ivan Marićić, predsednik ovog udruženja, pojašnjavajući da „većina osoba sa autizmom nema razvijen govor, ali i radosti i tuge doživljavaju srcem i prilično emotovno“.

Cilj ove akcije bio je da u javnosti podignu svest o problemima osoba sa autizmom i članova njihovih porodica, da sugrađane upoznaju kako da prepoznaju autizam, da razlikuju autozam i razmaženost i načine na koje mogu da pomognu i roditeljima, i deci sa autizmom.

– Deca sa autizmom uglavnom nemaju fizičkih nedostataka, pa ljudi često ne znaju o čemu se radi, zato je nama potrebna podrška javnosti, podrška gradskih zvaničnika – ističe Maričić, pozivajući roditelje koji sumnjaju da njihovo dete ima ovaj razvojni poremećaj, da se što pre obrate lekarima, jer se na taj način povećavaju šanse za osamostaljenje dece i kvalitetniji život.

On dodaje da su istraživanja pokazala da najbolje rezultate deca pokazuju kod uključivanja u zdrave vršnjačke grupe, jer je kod autistične dece imitacija najbolji razvoj učenja.

– Izostaju servisi podrške za decu sa autizmom, pedagoška aistencija: lični pratioci i pedagoški asistenti. Do sada nismo imali podršku grada, ali danas se na događaju pojavio jedan broj gradskih zvaničnika, pa se nadam da smo napravili iskorak – kaže Maričić, napominjući da Beograd i Novi Sad imaju domske zajednice (stanovanje uz podršku), a da Kraljevo ima 10 samohranih majki koje su 24 časa sa svojom decom zatvorene u kući.

U porodicama koje imaju osobu sa autizmom, gotovo je nemoguće da oba rodtelja rade a najčešći problemi na koje roditelji dece sa autizmom nailaze su problemi u školstvu i po pitanju zdravstvene zaštite. Udruženje „Autizam“ u Kraljevu ima 42 člana, iako oni veruju da je osoba sa autizmom u našem gradu bar pet puta više

Iako zvanična evropska statistika pokazuje da se autizam razvija kod jedne do dve od sto osoba, Srbija i dalje nema registar obolelih, iako je pre tri godine započela izrada registra na nacionalnom nivou.

Snežana Radenković, mama šetogodišnjaka koji ima autizam, kaže da je to stanje koje se ne menja i ostaje za čitav život:

– Autizam je svaki naš dan, 365 dana godišnje, 24 časa dnevno, a najviše nam smeta diskriminacija, loše prihvatanje različitosti naše dece. Molba koju upućujemo svima, kada vide da se ovakva deca drugačije ponašaju, da nas prihvate i da nas razumeju. Treba da znaju da to nije razmaženost, da nam izađu u susret ako dete ima napad histerije, dakle – ne da nas još više uznemiravaju, već da nam pomognu – ističe Snežana.

Iako, generalno, roditelji dece sa autizmom danas brže nego ranije dolaze do dijagnoze, kod Snežaninog deteta autizam je zvanično potvrđen u petoj godini (od druge godine postojala je sumnja u autizam i praćen je njegov razvoj).

I ovogodišnja kampanja fokusira se na izgranju društva pristupačnijeg osobama sa autizmom. To podrazumeva razumevanje  osoba sa autizmom, bolju saradnju sa udruženjima roditelja osoba sa autizmom i sa osobama sa autizmom, prepoznavanje skrivenih talenata i veština kod osoba sa autizmom, pristupačno obrazovanje (posebno srednjoškolsko zbog izbora adekvatnih zanimanja), zdravstvenu zaštitu u odraslom dobu, usluge socijalne zaštite  i zapošljavanje.Podrška članova MC “kings”

Autizam je doživotni razvojni poremećaj koji utiče na to kako osoba komunicira i kako se ponaša prema drugim ljudima. Takođe, utiče i na to kakvu oni sliku imaju o svetu koji ih okružuje. To je spektar ponašanja, ali da poteškoće na različit način deluju na svaku osobu pojedinačno. Pojedine osobe sa autizmom su sposobne da relativno nezavisno žive dok drugima može trebati specijalna pomoć kroz ceo život.

Uzroci autizma?

Mnogi stručnjaci veruju da ovaj složeni problem nije izazvan jednim jedinim uzrokom. Postoje ozbiljni pokazatelji da autizam nastaje kao posledica različitih faktora koji utiču na razvoj mozga, njegovu strukturu i funkcionisnje.

Šta autizam nije?

Danas se sa sigurnošću može reći da:

– autizam nije mentalna bolest

– deca sa autizmom nisu nevaspitana deca sa problemima u ponašanju

– autizam ne nastaje zbog “hladnih” roditelja koji nedovoljno obraćaju pažnju na svoju decu

– autizam ne nastaje zbog emocionalne lišenosti i stresa

Tačno je…

– da su osobe sa autizmom osećajne (emotivne)

– da osobe sa autizmom žele komunikaciju

– da osobe sa autizmom mogu da se obrazuju

– da osobe sa autizmom mogu da rade

Kako pomoći?

Postoji mnogo programa za pomoć i rad sa osobama sa autizmom ali nijedan nije pođednako dobar i dovoljan za svakoga. Zbog toga u kreiranju individualnih programa moraju da učestvuju svi neposredno zainteresovani: osobe sa autizmom koliko god je to moguće, roditelji, članovi porodice, medicinsko osoblje, terapeuti i angažovani stručnjaci.

Karakteristične odlike ponašanja dece sa autističnim spektrom

– nezainteresovanost

– prilaze drugima uz pomoć i podršku odraslih

– kada im se neko obraća, ne reaguju

– koriste ruku odraslog da dođu do onog štio žele

– smanjena mogućnost za imitativnu kreativnu igru

– predmetima se bave na stereotipan način, okreću ih, ređaju…

– ponavljaju reči onako kako ih čuju

– nemaju interesovanje za drugu decu

– govore tako što često ponavljaju isti sadržaj

– ponašaju se jednolično

– ne uspostavljaju kontakt pogledom

– imaju neobične pokrete

– povremeno se smeju bez vidljivog razloga

– mogu da rade neke stvari jako dobro i brzo, ali ne i one koje podrazumevaju razumevanje socijalnih odnosa