24. april 2018.
Ako dođete u situaciju da donirate organe voljenih koji su doživeli moždanu smrt, uz svu bol, pomislite da će jedan njihov deo nastaviti da živi kroz nas, poručila je na tribini o zaveštanju organa žena koja na novu jetru čeka četiri godine
Nikada ne znamo kome će od nas pomoć sutra biti potrebna, zato treba da pomognemo jedni drugima zaveštanjem organa i potpisivanjem donorskih kartica koje omogućavaju da, u slučaju naše moždane smrt, naši organi mogu da produže život drugim ljudima, poruka je današnje tribine održane u Kraljevu pod nazivom „Značaj transplantacije i doniranja organa“
Mladen Todić (39), kojem je pre 18 meseci transplantirana jetra u Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije predsednik je udruženja “Zajedno za novi život”, koje je organizator današnje tribine. Udruženje okuplja transplantirane i pacijente kojima je potrebna transplantacija organa, zbog čega se nalaze na listama čekanja.
– Naša je želja da ljudima ispričamo svoje priče o onome što se ne samo nama, već i našim porodicama, dešavalo dok smo čekali na transplantaciju i šta nam je ona značila – kaže Todić, koji ističe značaj donatorske mreže i navodi da je transplantacija za njega značila početak novog života.
Dane Ljubić (46) iz Beograda je imao dva infarkta, tri godine živeo sa bolesnim srcem koje je oslabilo na samo 12 odsto, ali je na kraju, kaže, imao sreće, jer je na transplantaciju srca čekao samo mesec dana.
– Pojavila se porodica koja mi je donirala srce, oporavak je bio malo teži, ali sada imam novi život – kaže Dane, koji iskreno priznaje da pre svog problema nije razmišljao o važnosti potpisivanja donorskih kartcica, ali da su osim njega, sada i svi ljudi u njegovoj bližoj i daljoj okolini postali donori. On je apelovao na humanost i drugih ljudi da potpišu donorske kartice, jer je, kako je rekao – puno onih kojima je pomoć potrebna.
Jedna 42-godišnja pacijentknjinja, koja na transplantaciju jetre čeka duže od četiri godine, svoj govor na tribini posvetila je svom sinu koji je pre dva dana proslavio rođendan, a jedina roditeljska želja bila mu je “da mama bude živa”:
– Moja autoimuna bolest, ciroza jetre, dijagnostikovana mi je pre 19 godina. Nikada nisam koristila alkohol, ni drogu, moja bolest je genetska. Društvo me je «otkačilo», ne mogu da živim život kakav želim, ne mogu da budem ni supruga, ni majka kakva želim. Želim da vam poručim da, kada vi budete u situaciji da vas neko pita da donirate organe voljenih koji su doživeli moždanu smrt, uz svu svoju bol, pomislite da će jedan deo vaše voljene osobe nastaviti da živi kroz nas – poručila je.
Prema rečima Vladimira Novića, medicinskog tehničara u Opštoj bolnici “Studenica”, kaže da su u Raškom okrugu, za koji je on koordinator za donorske kartice, od 2009. godine, kada je taj proces započet, 4.532 osobe zaveštale svoje organe u slučaju moždane smrti. Po tome je, ne računajući velike gradove, Kraljevo na drugom mestu u Srbiji, dok Kragujevac kao klinički centar uopšte nema takve aktivnosti.
– Na početku je bilo jako teško pričati sa ljudima na tu temu. Bio sam prvi potpisnik donorske kartice još 2007. godine, onda su je potpisali i svi zdravstveni radnici, ali trebalo je vreme da dođemo do ovog broja – ističe Nović, naglašavajući da se ljudi najviše boje preprodaje organa, ali da je taj strah u našoj zemlji neosnovan i nerealan.
Dr Branislav Olujić, transplantacioni hirurg Urgentnog centra u Beogradu, član Tima za transplantaciju jetre, smatra da treba podići svest građana o transplantacionom programu.
– U Srbiji je taj program aktuelan od 2013. godine, a mnogo je pacijenata kojima je transplantacija jedina šansa za izlečenje. Novu šansu dobijaju i njihove porodice, ali i oni sami, jer postaju radno sposobni, što je velika korist i za državu – ističe Olujić, dodajući da jedan donor može da spasi najmanje četiri života (bubrezi, srce, jetra, pluća).
Gradonačelnik Predrag Terzić poručio je da grad Kraljevo podržava doniranje organa, odnosno potpisivanje donorskih kartica.
– Smatramo da je to jedan vid produžavanja života onih ljudi koji završavaju svoj životni vek. Porodice tih osoba u svojoj tuzi uspevaju da shvate da postoji način da njihovi voljeni nastave da žive kroz neke druge ljude i zato mislim da treba da budemo humani i da potpišemo donorske kartice – kaže gradonačelnik Kraljeva.
Dužina čekanja na transplantaciju potpuno je individualna, jer je potrebno da pacijentu odgovara organ osobe koja je doživela moždanu smrt, a imala je donorsku karticu ili su se rođaci složili da zdravi organi takve osobe budu transplantirani onima kojima je pomoć neophodna. U Srbiji, po zvanično objedinjenoj listi, trenutno je oko 1.000 ljudi na listama čekanja za novo srce (između 30 i 40 osoba), jetru (između 40 i 50 pacijenata), bubrege (više od 700) i za ostale organe. Nažalost, lista čekanja svakog dana je sve duža, jer je donora malo, a bolesti sve više. Koliko je transplantacija, recimo bubrega, važna, ilustruje podatak da dijaliza jednog bubrežnog bolesnika državu godišnje košta 15.000 evra, a samo u Kraljevu je 120 takvih pacijenata.
. [quote]Zahvaljujem Dr Oluicu i njegovom timu. Sve cestitke.[/quote]