POLITIKA I PRIJATELJSTVO

21. maj 2016.

Šta se dešava sa dugogodišnjim prijateljstvima, kada se između njih ispreči pripadanje jedne osobe u tim prijateljskim vezama nekoj partiji?

Ovih dana britanski mediji sve više daju prostor politici i britanskom položaju u odnosu na Evropsku uniju i svom opstanku u njoj. Meni lično, nikada nije dovoljno objašnjeno, pa ni jasno – treba li ili ne ostati unutar nje ili izaći. Ja opet neću da glasam. Kakav god da bude ishod, život će se ovde nastaviti istim tempom ili, možda istom mukom, ali svakako mi, obični smrtnici, nećemo postati milioneri preko noći.

Da li je moguće govoriti o politici, a da se takav razgovor ne završi sa modricama ega i povređenih osećanja ?

Mene neverovatno zanimaju događaji u mojoj rodnoj zemlji i pomno ih pratim. Ne razumem ih sasvim, ali mi se uvek jedno pitanje namece: šta se dešava sa dugogodišnjim prijateljstvima, kada se između njih ispreči pripadanje jedne osobe u tim prijateljskim vezama nekoj partiji? Šta se dešava sa prijateljima kada jedan samo podržava neku političku opciju, a drugi to smatra sramotom? Zašto ne mogu dalje zajedno, zašto i ne pokušavaju da prevaziđu sve to, da se objasne, nego odbacuju godine divnog prijateljstva kao da ih nikada nije ni bilo?

Ne verujem da je iko napravio neko sociološko istraživanje na tu temu i prikazao ga u statističkim brojkama, ali je evidentno da smo se podelili u toj meri da se jedni drugima i ne javljamo, ne poželimo dobar dan, samo zato što je onaj drugi naš partijski protivnik.

Koliko vidim, srpske stranke su odavno bez ideologije i zato smatram da se, i kada je religija u pitanju, treba kloniti nevažnih, zastrelih shvatanja i ponašanja.

Ali ne, ideologiju je zamenila potreba da se bude u jednoj partiji i da se tako za sebe izvuče materijalna dobit. Neki kao ostvarenje svog sna smatraju sliku sa polupismenim političarima i lokalnim ili državnim čelnicima, koju naravno, obavezno odmah objave na društvenoj mreži. Drugačije ne bi vredela, a oni tako obezbeđuju svom egu da cveta i smrdi okolo.

Društvene mreze i meni pokazuju da stvari nisu kakve bih ja volela da budu. Znate, uvek se radujem dolasku u Srbiju, posebno u moje Kraljevo. Kao slon pamtim mnoge ljude, događaje. Evo, ima već neko vreme, kad sam u svom rodnom gradu, neki okreću glavu ili me sa visine na kojoj su danas i ne vide. Ja jesam sitna osoba, možda me zaista i ne vide. Ali, sve mi se čini da me «ne vide» možda najviše zato što za nekim stolom u gradskim bašatama sedim i ispijam omiljenu dunju sa njihovim «protivnicima». Znam ja, a znaju i oni koje je politika uzela pod svoje, da je pravi prijatelj najbolja imovina u životu. Njihov je izbor što im se čini da su ta nova, «politička prijateljstva» večna, pa ih sada ne boli odustajanje od starih prijatelja. Ali jednom… Jednom će i sami shvatiti da prijatelje uvek treba tražiti među onima koji nam pomažu da i sami budemo bolji ljudi. Da i mi isto činimo njima. To je prijateljstvo, a nije politika.

                                                                        Snežana Medić

Autorka teksta je Kraljevčanka, koja od 1989. godine živi i radi u Londonu, ali sa velikom zainteresovanošću svakodnevno prati zbivanja u Srbiji…