23. jul 2018.
Ove godine, već u junu, stručnjaci referentne nacionalne laboratorije u Veterinarskom institutu Kraljevo zabeležili su prisustvo opasnog virusa Zapadnog Nila kojeg prenose komarci, a šimšir u dvorištima napadaju i moljci
Nisu ni ajkule, ni lavovi tako opasni kao komarci. Jer, od komaraca u svetu godišnje život izgubi oko pola miliona ljudi, znači znatno više nego od životinja koje se smatraju najopasnijim za čoveka. Uz tako šaljiv zaključak počinjemo razgovor sa dr Milankom Šeklerom, rukovodiocem nacionalne referentne laboratorije za bolest uzrokovane virusom Zapadnog Nila, koji, kao što je poznato, prenose komarci a rezervoar su divlje ptice. On nas podseća na najnovije podatke instituta ,,dr Milan Jovanović Batut“, koji govore da je protekle nedelje u Srbiji jedna osoba preminula od groznice prouzrokovane pomenutim virusom. Inače, još 28 njih je obolelo, a u poslednjih pet godina registrovano je 547 slučaja zaraze, od čega je 61 okončan smrtnim ishodom.
Naš sagovornik nas podseća da najviše zaraženih komaraca i divljih ptica ima na području Vojvodine, ali je njihovo postojanje utvrđeno i na prostoru ispod Save i Dunava, tačnije na području Raškog okruga tj.grada Kraljeva.
– Na sreću ovde nema obolelih ljudi, iako smo tokom četvorogodišnjeg monitoringa, a prvi put pre tri godine, utvrdili prisustsvo zaraženih komaraca i ptica i u okolini Kraljeva. Tu, nedavno na Žičkom jezeru, a ranije u ataru sela Oplanića i u Gradici. Mislim da zahvaljujući dobrom pristupu lokalne samouprave u zaštiti od komaraca neme obolelih ljudi. Jer, ovde mi, uz finansijsku podršku grada, tretiramo mesta gde se komarci razmnožavaju još u ranoj fazi, u aprilu, a kasanije ih uništavamo i prskanjem – napominje dr Milanko Šekler.
On još naglašava da je u poslednjih 15 godina čak 11 bilo pogodno za veće razmnožavanje komaraca i prisustvo virusa, a ova godina spada baš u takve, pošto je zima bila blaga a proleće toplo sa puno vlage.
– Stoga smo u odnosu na ranije godine rano, već u junu utvrdili prisustvo tog opasnog virusa, kojim su zaraženi komarci i divlje ptice. Treba upozoriti građane da je pogrešna predstava kako komarci najčešće napadaju decu. Nije ta populacija najrizičnija, već su to osobe od pedeset godina i starije, a posebno one sa pojedinim hroničnim oboljenjima poput, recimo, dijabetesa. Oni posebno moraju da izbegavaju večernje sate za šetnju na lokacijama gde su komarci posebno aktivni. A od uboda komarca, dakle prenosioca virusa među domaćim životinjama, najviše stradaju konji i oni najčešeće posle zaraze i groznice brzo uginu. – upozorava Šekler.
Kraljevo napadaju i moljci
Na području Kraljeva i okoline malo je dvorišta i parkova gde nije počelo ili je već okončano sušenje šimšira. Ovu ukrasnu žbunastu biljku napada takozvani šimširov plamenac, a reč je o vrsti moljca, koji se najpre može uočiti u obliku paučine na žbunu, a kasnije kao ogroman broj gusenica koje se onda pretvaraju u leptire. Velika je to štetočina – za dan ogoli šimšir, potpuno obrsti lišće. Onda, kad im nestane šimšira prelazi i na pojedine vrste drugog ukrasnog bilja. Ovih dana primećujemo u kraljevačkim naseljima da većina ljudi u svojim dvorištima uništene kupe šimšira seku i bacaju u kontejnere.
Šimšir napadnut moljcima
– To je pogrešno, tako se štetočina samo širi na druge lokacije. Zato tek napadnuti šimšir treba prskati insekcidima, a uništena biljka se mora poseći i spaliti radi zaštite okolnih dvorišta. Inače, mi u gradskom preduzeću ,,Čistoća“ pratimo situaciju i na sreću još nema napada na ukrasnu živu ogradu, ali smo prskanjem u ranoj fazi spremni da to sprečavamo – kaže Novica Lišanin, stručnjak za zaštitu bilja u ovom javnom preduzeću.
autor: M. Dugalić, izvor “Politika”
