“NIJE NAM STALO DA DECA NEŠTO NAUČE”

4. jun 2016

Srbijanka Turajlič, profesorka u penziji: Ako deca nauče, počinju da misle; ako počnu da misle, okrenuće se oko sebe i verovatno ono što je na vlasti ili u politici počistiti metlama

Sa sistemom obrazovanja u Srbiji ništa nije u redu, jer je isti kao iz vremena kada sam ja išla u prvi osnovne, rekla je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa profesorka Beogradskog univerziteta u penziji Srbijanka Turajlić,

Ona je ocenila da kada nastavnici protestuju zbog plata, treba imati na umu da oni protestuju i zbog ukupne atmosfere i potpuno nezainteresovane dece, koju oni ne mogu da zainteresuju.

Ne možete decu zainteresovati programom koji vam je nametnut, sipati im činjenice u glavu, koje će oni lako zaboraviti. Deca su naučila da sve što ih zanima, mogu pronaći negde drugde. Nastavnik u školi više nije mag koji poseduje znanje koje niko drugi nema. Nastavnik je danas neko ko treba da animira decu i da im objasni da sve što pronalaze po Internetu može da se grupiše na razne načine, koji treba da ih nauči da razmišljaju o tome šta čitaju na Internetu, da bi mogli kritički tome da pristupe. To je potpuno drugi fundus znanja. On mora da osmisli način kako da im predaje matematiku, koja će biti zanimljivija od igrica koje igraju na računaru. Ne kažem da je to lako, ali neki su u tome uspeli.

Mi se i ne trudimo da uspemo. Mi ne damo čak ni odrešene ruke nastavnicima da sami probaju to da urade. Mi smo im nametnuli neke striktne programe i dali bedne i ponižavajuće plate. Nama nije ni stalo da ta deca nešto nauče. Ako nauče, počinju da misle. Ako počnu da misle, onda će se okrenuti oko sebe i verovatno ono što je na vlasti ili u politici počistiti metlama. To niko ne bi hteo da se desi.

Na pitanje gde je u sistemu promena ključna, profesorka Turajlić odgovara da mora da se krene ispočetka, jer je stvar u pristupu deci.

O DIGITALNIM DOMOROCIMA I IMIGRANTIMA

Pedagozi tvrde da to nije lako jer se radi o deci koju oni označavaju kao «digitalne domoroce», deci koja su rođena u digitalnom svetu, za razliku od njihovih nastavnika, koji se označavaju kao «digitalni imigranti». To je ona prva generacija doseljenika koja nikada ne savlada jezik do kraja. To jeste jedan od uzroka nesporazuma.

Mislim da prva stvar koja mora da se uradi jeste da deca zavole da idu u školu. Igrom slučaja, naše dve kćerke su počele školovanje u Americi. Onda su došle u Beograd, upisale školu i prvog dana se obe vratile sa istim pitanjem – zašto se ovde deca raduju kada zvoni kraj školskog dana? Morate nešto napraviti od te škole, da deca ne bacaju torbe u vazduh od sreće kada zvoni poslednje zvono.

Imam utisak da u svemu tome ne treba ni mnogo sredstava. Mislim da to samo treba prepustiti kreativnosti nastavnika. Ljudi koji odlaze da predaju u školama su ljudi koji nadasve moraju voleti tu profesiju, zato što je ona na hiljadu raznih načina ponižena. Priznajem da u profesore, nastavnike i učitelje imam mnogo više poverenja nego što bih rekla da ima ova vlast koja im je propisala svaki korak. Kada bi se školovanje prepustilo slobodnoj inicijativi nastavnika, sigurna sam da bi oni našli zajednički jezik sa tom decom. Postepeno, kroz tu slobodu, treba osmišljavati način na koji se može sticati znanje.

 

Nastavnici moraju da pristanu da rade na način koji im neko diktira. Svaki čovek se bolje oseća kada mu dozvolite slobodu da radi na način na koji veruje da treba da radi. Sada će se odmah neko javiti i pitati – a kakvi su nam nastavnici? Nastavnici su onakvi kakve su i škole. Onda nas to dovodi do pitanja – a ko školuje nastavnike? To je katastrofalno. Oni koji školuju nastavnike uopšte se ne bave poslom koji ti ljudi treba da rade. Oni će postati vrsni stručnjaci, biolozi, hemičari, istoričari, matematičari, ali ih niko neće naučiti šta sa tim vrsnim znanjem da rade u školi u kojoj se to ne traži, u kojoj se traži da imate sposobnost da nešto što je teško objasnite deci da to bude jednostavno.

Nastavnički fakulteti po Evropi školuju nastavnike tako što prve tri godine izučavaju pedagoške i psihološke metode rada sa odraslim i decom. Onda se dve godine specijalizuju unutar oblasti koju će toj deci predavati. U Finskoj je najteže i najprestižnije upisati nastavnički fakultet. Kada jedna zemlja stigne do tačke da to postane najcenjenije zanimanje, onda je ona rešila problem budućih generacija.

autor: Iva Martinović

izvor: Radio Slobodna Evropa

(http://www.slobodnaevropa.org/a/srbijanka-turajlic-svaki-populizam-na-kraju-puca/27779536.html)

foto: Print Screen YouTube