4 sata burne rasprave o Nacrtu prostornog plana aerodroma „Morava“

Uz prisustvo velikog broja meštana Obrve i okolnih sela juče je održana javna sednica Komisije za javni uvid u Nacrt PPPPN aerodrom „Morava“. Meštani su obrazlagali brojne primedbe koje su uputili na ovaj dokument nezadovoljni time što ostaju bez plodne zemlje, a neki će morati i da se sele

 U Srbiji verovatno nije bilo mnogo javnih sednica o prostornim planovima koje su trajale puna četiri sata, koliko je juče trajala ova u Sali 1 Gradske uprave u Kraljevu. Razlog je što će zbog izgradnje civilnog dela aerodroma „Morava“ – izgradnje nove piste i pratećih objekata – biti uzeto 247 hektara poljoprivrednog zemljišta. Pomoravskog, najplodnijeg. Od toga u Obrvi najviše.

Zato su meštani ovog sela, ali i oni iz okolnih sela koji u Obrvi imaju zemlju, tokom Javnog uvida uputili veliki broj primedbi na Nacrt, a na ovom skupu su imali priliku da argumentuju svoje zamerke.

Javnom sednicom Komisije za javni uvid u Nacrt prostornog plana područja posebne namene (PPPPN) aerodrom „Morava“ predsedavao je predsednik komisije, pomoćnik ministra građevinarstva Đorđe Milić, a o primedbama građana su zauzete stavove i ocene iznosili predstavnici obrađivača ovog planskog dokumenta.

Građana je u sali bilo oko 80, a ispred zgrade, gde je bilo i nekoliko policajaca, oko podneva je 20-ak ljudi čekalo da uđe i dobije priliku da iznese primedbe. 

Za četiri sata govorili su mnogi, a kakav će biti efekat toga znaće se kada Komisija sačini izveštaj o javnom uvidu. Zato uz ogradu da možda nešto i nismo dobro razumeli, prenosimo ono što se od obrađivača moglo čuti na jučerašnjoj sednici:

• Prihvaćena je primedba da se izmesti rezervar za gorivo, koji je trebalo da bude u neposrednoj blizini kuća;
• Delimično su prihvaćene primedbe da se koriguje položaj pojedinih objekata koje je moguće pomerati: na primer, da se ne dele okućnice kad je to moguće izbeći, ili da se neki objekat locira na zapušteno zemljište, a ne plodno i obrađivano;
• Dogovoreno je da obrađivači odu u Obrvu i na licu mesta predstave planski dokument i razmotre mogućnosti korigovanja. Predsednik MZ Obrva Miloš Dmitrović nam je nakon ovog skupa rekao da će i Mesna zajednica poslati zahtev da obrađivači dođu u Obrvu i da na terenu realno vide situaciju na mikrolokacijama;
• Koliko smo razumeli, promene plana neće biti za domaćinstva koja se nalaze na mestu gde je isplanirana nova civilna pista, a njih je oko 30. Oni će morati da se isele kada Vlada Srbije bude rešila da se krene u realizaciju ovg projekta (kada će to biti, juče niko nije mogao da kaže, ali o tome ćemo u nastavku teksta).

Ono što sledi posle javne sednice komisije, a prema Pravilniku o izradi planskih dokumenata, jeste jedna ili više zatvorenih sednica na kojima komisija „donosi zaključak po svakoj podnetoj primedbi i sačinjava izveštaj o obavljenom javnom uvidu… Zaključak komisije o podnetoj primedbi može biti da se primedba “prihvata”, “ne prihvata”, “delimično prihvata”, ili da „nije osnovana“ (uz obrazloženja za svaki od zaključaka, prim. R.V)… U slučaju kada se postupanjem po izveštaju o obavljenom javnom uvidu utvrdi da je planski dokument, značajnije promenjen u jednom delu, nadležni organ može doneti odluku o ponavljanju javnog uvida za deo nacrta planskogdokumenta koji je značajnije promenjen“, (skraćeni izvodi iz članova 67. i 68. Pravilnika).

Dakle, juče su stavove o primedbama iznosili stručni obrađivači dokumenta, komisija će na zatvorenoj sednici (ili sednicama) donositi konačan zaključak o svakoj primedbi, zatim se u skladu sa tim zaključcima menja Nacrt dokumenta, a ako je u nekom delu došlo do značajnije izmene, onda taj deo dokumenta može ići ponovo na javni uvid.

„Od Obrve će ostati samo ime…“

Dok ne stigne izveštaj komisije, ostaje da meštanima Obrve omogućimo bar da se čuje njihov vapaj. Bilo je juče u Sali 1  mnogo tužnih, ljutih, rezigniranih i zabrinutih ljudi. Kako i ne bi bili kada će mnogi ostati bez najplodnije zemlje, a neki od njih će morati da se isele sa vekovnih ognjišta.   

            Uz izvinjenje učesnicima u diskusiji što većini nismo uspeli da čujemo ime, navešćemo neke izvode. Jedan mlađi domaćin čija se kuća nalazi „na putu“ budućoj aerodromskoj pisti kaže da je budućnost njegove porodice potpuno neizvesna, jer nema odgovor na egzistencijalna pitanja:

            – Znate li da mi kažete kada će ovi radovi početi, kada ćemo morati da se selimo? Da li sledeće godine ili za pet godina? Kad, moram da znam kad! Ako kupim napuštenu kuću u Obrvi, da li mi garantujete da za neku godinu na toj parceli nećete nešto drugo graditi?! Fabriku, industrijsku zonu… Ni za autoput me niko ništa nije pitao. Šta ću ako se ne slažem sa cenom koja bude za eksproprijaciju, da budem socijalni slučaj?

            Na ova pitanja druga strana nije imala odgovor sa obrazloženjem da to nije u nadležnosti ni obrađivača dokumenta, ni komisije za javni uvid, kao što nije ni cena za eksproprijaciju. Mnogo meštana je govorilo o tome da im preti ekonomska propast, jer će ostati bez najkvalitetnije zemlje, a nekom će ostati samo toliko da od toga neće moći da se živi:

– Za autoput mi je uzeto pola hektara, sad mi uzimate sve! Od Obrve će ostati samo ime…

– Moj sin ima 20 grla goveda, uzeće nam svu zemlju, on će farmu morati da ugasi.

– Uzela mi je država hektar u Gornjim Lađevcima bez pitanja. U Obrvi imam 3 hektara i to mi je za ishranu stoke. Kad mi i to uzmu, mojih 8 članova porodice neće imati od čega da živi! Kud ću ja moju porodicu?!

– Kažete da ćete izmestiti skladište za gorivo. Gde ćete ga izmestiti? Možete li da obećate da to neće biti na teritoriji MZ Obrva? Jer šta mi znači ako pomerite od moje kuće ili sa moje zemlje, a stavite kod komšije… Izmestite to negde gde je loša, zaparložena zemlja koja se ne obrađuje.

Evo i dela razgovora sa građanima koji nisu odmah uspeli da uđu u salu. Jedan od njih je Goran Lazović, kome je deo zemlje uzet za autoput i za „ispravljanje“ Zapadne Morave, a deo će otići za aerodrom:

– To je zemlja sa koje može da se skine dva roda godišnje i to nema cenu. Bavim se poljoprivredom, to je za mene i moju porodicu izvor prihoda. Zemlja je takoreći oteta, 125 evra plaćaju, ali ima nešto što nije za prodaju. To nekom ko ne živi od toga, ko je povadio pesak, ili ko živi u gradu pa je nasledio… možda je njemu dobra cena, ali meni to uopšte nije za prodaju.

Na skupu je skrenuta pažnja da će uz poljoprivredu zamreti i ostale prateće delatnosti, kao što je veterinarska ambulanta, koja zapošljava veliki broj ljudi, ili firma koja otkupljuje mleko, jer više neće imati od koga da kupi mleko, a stradaće i brojne druge preduzetničke delatnosti vezane za poljoprivredu. Ukazano je i da će nestati postojeći put između Obrve i Lađevaca, najkraća veza do škole, ambulante i mnogih njiva, a da je planirani obilazni tri puta duži od postojećeg.

Na kraju recimo da se izgradnja saobraćajne infrastrukture na području Kraljeva – autoputa i aerodroma – zaista najviše prelomila, i tek će se prelomiti, preko leđa meštana Obrve. Već im je eksproprisana zemlja za trasu autoputa Moravski koridor i za izmeštanje Zapadne Morave, zatim za objekte potrebne izvođaču dok traje izgradnja, zemlja im je prošle godine već oduzeta zbog dogradnje postojeće piste na aerodromu „Morava“… a evo sada najave izgradnje nove piste za civilni saobraćaj, kargo centra i pratećih objekata.

Zato, ono što im država i grad duguju jeste bar pravedna cena!

U nekim od prethodnih slučajeva nije bilo tako. Pročitajte tekst koji navodimo ispod potpisa („Završena eksproprijacija za Moravski koridor“) i videćete koliko je vlasnicima plaćana zemlja u Kruševcu, a koliko u Kraljevu. Preporučujemo i tekst u kome pišemo o tome koliko su meštani Obrve pogođeni ovakvim razvojem događaja.

Radmila Vesković

Kraljevo: Završena eksproprijacija zemlje za Moravski koridor

Domaćini bez zemlje: zašto protestuju meštani Obrve i okolnih sela?