piše Rade Velizarov Erac
Kako je jedan seoski domaćin dočekao TV ekipe koje se bave istraživačkim novinarstvom
Nekada su se one životne radosti dešavale u mrklom mraku… Čak sa maramom preko lica onih mučenica, koje su bile trudne i po petnaest godina. Od tada i vuče korene ona krilatica o kupusu i deci: čim kupus u kacu, odmah i dete u kolevku…
O temi vezanoj za „krevetske aktivnosti“ se nije javno govorilo.. Taman posla, bruke i sramote…
Danas je to k’o „dobar dan“… Uključite TV, posle ponoći i do mile volje gledate, kako to drugi rade… Tek edukacije radi. Tako to ja razumem.
I onda je normalan sukob generacija… sukob između onih koji su samouki i mladeži koja je „edukovana“…
Elem, u jednom moravskom selu, TV ekipe snimale su reportažu o seksualnoj emancipaciji stanovnistva. Valjda u duhu onoga što zovu „istraživačkim novinarstvom“…
Vremešni domaćin, saznavši da su ovi hteli da snimaju baš u njegovom domaćinstvu, pripremi astal ispod lipe u dvorištu, utegnu stajaće odelo, jelek i šajkaču, naredi opštu mobilizaciju čeljadi da se ljudi dočekaju. Jer, nije mala stvar… Pričaće se po selu da su baš tu i tu kuću odabrali da se , koliko sutra, vrti na televiziji… Nije mu ni bilo jasno o čemu se, zapravo, radi ali ‘ej…. Biti na televiziji, pa nije mala stvar…
Namontiraše kamermani one tronoge nosače za kamere, čiča zagladi sedu kosu ispod šajkače, zakašlja se, tek da našteluje glasne žice i poče svoju priču koju je, u sebi, navežbao još juče…
„Vidiš sinovac…“, obrati se značajno onom kamermanu, koji je jedno oko pokrio kamerom, „ovu njivu, gore iznad šljivika sam ugario još jesenas, koštalo me oranje…“, pa navede cifru…“za drljanje sam dao još toliko“… „seme sam kupio preko zadruge i koštalo me…“ , pa opet navede cifru…
Snajka koja je čekala da goste posluži slatkim od dunja i hladnom vodom sa bunara, poče da koluta očima, dajući novinarima do znanja da je čiča, promašio temu…
Ali, čiča nastavi svoju priču: „I vidiš sinovac, kad sve saberem i oduzmem, kad podvučem crtu, meni ne ostaje ništa…“
„Tata….“ , sramežljivo snajka pokuša da prekine svekra u daljoj besedi…“Ne pitaju, tebe novinari o agraru, oni o seksu prave reportažu…“
Čiča se zagleda, čas u snajku, čas u onog što je jedno oko sakrio iza kamere, počeša se iza uva, pa odvali: „Slušaj, snajka… Ja pričam kako su mene, da prostiš , ‘ebali, a ti posle pričaj, šta je s tobom bilo…“
I tako se završi beseda.
