5. jun 2016.
Kako mi obeležavamo Svetski dan zaštite životne sredine: smeće na obali reka, pacovi u centru grada
Svi mediji danas pišu o tome kako će u Srbiji će povodom Svetskog dana zaštite životne sredine “biti organizovane brojne aktivnosti i manifestacije, kojima će biti skrenuta pažnja najšire javnosti na značaj i potrebu očuvanja zdrave životne okoline”. U Kraljevu, greh na moju dušu ako to nije tačno, danas nema nijedne takve akcije.
Odlazeća ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković poručila je građanima da ulaganje u životnu sredinu predstavlja ulaganje u budućnost i da će “svako ko u budućnosti, nesvesno ili svesno, bude neodgovoran i zagađivao životnu sredinu, morati da zna da utiče na svoje i zdravlje svoje dece”. U budućnosti? A šta je sa ovim, do sada, pre nego što nam obećana budućnost svane? Ako svane. Jer, ovo su slike koje dovoljno ilustruju kako su Kraljevo i okolina dočekali 5. jun – Svetski dan zaštite životne sredine, kao da o prirodi, odnosno o sebi samima treba da brinemo samo tog jednog dana u godini?
Ni tri meseca nakon poslednjih poplava leva obala Ibra iznad splavova nije sasvim očišćena od onoga što je Ibar nosio dok se voda izlivala van korita.
Ovo je fotografija napravljena 30. aprila, skoro dva meseca nakon poplava.
Ovo je prazan lokal u kojem je, davno kažu, bila kancelarija nekog od kraljevačkih sportskih saveza. Sada služi kao mesto da ljudi loših navika i nemarni prema prirodi, svojim sugrađanima i sebi, unutra bace ostatke papira ili hrane nakon što pojedu nešto kupljeno u obližnjim lokalima brze hrane. Raj za miševe i pacove koji su se namnožili i na Trgu srpskih ratnika, pa su sinoć, za vreme tri divna koncerta na Trgu srpskih ratnika, preneraženi građani pokušavali da uslikaju kako miševi, hrabro špartajući po klupama za sedenje i ispod njih, gotovo trčkaraju u ritmu muzike. 
Tako u Kraljevu izgleda centar grada, jer je ovo fotografija iz Hajduk Veljkove ulice.
Ovo su Gračačke Bare, okolina Kraljeva, gde malim kamionima-smećarima i dalje dovoze smeće i istovaruju ga na samoj obali Morave (koja to smeće kod rasta vodostaja raznese nizvodno), a onda šleperi dolaze da ponovo natovare smeće i odvoze ga odavde. Zar baš obala Morave mora da bude mesto lagerovanja?
Toliko je u gradu sličnih primera nebrige i nedomaćinskog ponašanja.
Ove godine Svetski dan zaštite životne sredine posvećen je očuvanju divljih predela i staništa, kao i sprečavanju ilegalne trgovine vrstama divlje flore i faune. Zeleni Srbije podsećaju da je Srbija izuzetno bogata biljnim i životinjskim vrstama, od kojih su mnoge endemične i reliktne. Čak 43% vrsta koje nastanjuju Evropu, naseljavaju i prostore naše zemlje. Geografski položaj Republiku Srbiju čini jednom od važnih prostora za krijumčarenje divljih vrsta flore i faune u ovom delu Evrope. Zbog toga Zeleni Srbije ističu da imamo veliku odgovornost da ih zaštitimo i sačuvamo, jer je ilegalna trgovina jedan od uzroka koji dovodi do njihovog nestanka. Značajan faktor ugrožavanja prirodnih resursa i biodiverziteta predstavlja i uništavanje prirodnih staništa, kao i nekontrolisano korišćenje i sakupljanje divlje flore i faune. Prekomeran i nezakonit lov, kao i sakupljanje i trgovina utiču na opadanje biološke raznovrsnosti, pri čemu može doći do potpunog istrebljenja pojedinih vrsta, upozoravaju Zeleni Srbije. Kladim se da niko ne bi smeo da tvrdi da, ako ovako nastavimo, ljudi neće biti jedna od istrebljenih vrsta.
M.M.D
