7. jun 2016.
Ako samo malo savijemo glavu da vidimo šta ima novo na telefonu, njena težina u odnosu na našu kičmu postaje petnaest kilograma – tri puta više
Pre nekoliko meseci počeo sam da osećam povremene bolove u leđima, ali nisam pridavao tome previše značaja. „Verovatno je od sedenja”, pomislih. „Uz malo vežbanja i fizičke aktivnosti, proći će”. Međutim, nisam ni pomišljao da je uzrok mojih bolova jedna opšta epidemija za koju retko ko zna, a koja se širi brže od gripa i variole vere zajedno. U pitanju je specifičan sindrom povrede vrata usled svakodnevnog spuštanja glave zbog gledanja u mobilni telefon. Ova pojava danas je toliko česta da je dobila i svoj naziv: „text neck” (tekstualni vrat), što bi se moglo prevesti kao „bol u vratu usled kuckanja poruka”.
Najveći svetski mediji kao što su „Gardijan” ili „Njujork tajms” tek nedavno su počeli da pišu o ovom problemu, koji je mnogo ozbiljniji nego što deluje na prvi pogled. Mladi ljudi i deca najviše su zahvaćeni ovom epidemijom, što nije ni čudo kada se uzme u obzir da provode skoro ceo dan sa glavom zaronjenom u mobilni telefon. Mi zapravo nismo ni svesni ove pojave jer je svuda oko nas kao nešto normalno.
Pogledajte samo ljude na bilo kojoj autobuskoj stanici. Više od polovine njih ima položaj tela takav da im je glava duboko savijena i spuštena dok se dopisuju sa prijateljem, čitaju šta ima novo na internetu ili igraju neku igricu. Cela generacija „milenijalaca”, o kojoj sam već pisao ranije, živi ovako. Na prvi pogled, reklo bi se da to i nije toliko strašno – ljudi rade i mnogo gore stvari od spuštanja glave pa im ništa ne fali. Međutim, lekari i fizioterapeuti izneli su podatke o tome šta se dešava s našim telima u tom trenutku i cifre koje ću sada izneti su veoma zabrinjavajuće.
Tajna je u tome što je naša glava u proseku teška oko pet kilograma kada je u normalnom, uspravnom položaju, i naša kičma je pravljena da drži takvu težinu. Onog momenta kada samo malo savijemo glavu da vidimo šta ima novo na telefonu, njena težina u odnosu na našu kičmu postaje petnaest kilograma – tri puta više. Kada se udubimo u čitanje ili dopisivanje sa prijateljima, mi tada potpuno savijemo glavu i težina kojom opterećujemo našu kičmu dostiže skoro trideset kilograma – šest puta više od normalne. Ovo deluje potpuno neverovatno, ali fizika poluge je takva. Ako uzmemo kuglu za kuglanje, možemo da je držimo na ramenu veoma dugo, ali ako probamo da je držimo sa ispruženim rukama ispred sebe, nećemo dugo izdržati.
Praktično, ovo je isto kao da nekoliko sati dnevno stojimo sa okačenom stenom oko vrata. Još strašnije je što su uglavnom deca i mladi ljudi upravo oni koji najviše šetaju naokolo s tim nevidljivim stenama. Lekari izveštavaju da deca iz srednje i osnovne škole čine polovinu od svih pacijenata koji se javljaju zbog ovog problema.
Prosečan čovek provede oko 700 do 1.400 sati godišnje u ovoj pozi, a kod dece i tinejdžera to može biti i do pet hiljada sati. Ironično, naše telo oseća ovaj teret, ali je to što se dešava u našim mobilnim telefonima dovoljno zanimljivo da mozak prosto ignoriše ovo fizičko mučenje i ne želi da ga prekine. LJudi nisu svesni koliko dugo stoje fiksirano u toj pozi.
Posledice počnu da se osećaju pre ili kasnije, a kada se to desi, potrebne su terapije i specijalne vežbe na koje i ja sada idem. Kičma poprima drugačiji oblik, dešava se niz stvari za koje nisam stručan da bih pisao detaljno, ali je, u svakom slučaju, veoma opasno. Ako se na vreme ne odreaguje, mladi ljudi dobijaju grbava leđa i sve one pojave koje su se ranije dešavale samo kod najstarijih osoba.
Koja su rešenja za ovaj problem? Naravno, prestanak korišćenja telefona bio bi najbolja solucija, ali to nije realno. Najčešće rešenje koje predlažu lekari jeste da se glava što manje naginje nadole dok koristimo telefon. Ovo možemo da izvedemo tako što podignemo telefon u visinu očiju i eventualno nađemo neki naslon za ruku. Drugi način je da spustimo pogled, a ne celu glavu. Ako procenimo da će neka komunikacija potrajati, bolje je da tu osobu pozovemo i ispričamo sve što imamo za nekoliko minuta, umesto da se pola sata dopisujemo. Takođe, mnoge aplikacije za dopisivanje, kao što je „vajber”, imaju mogućnost da se poruka snimi kao na diktafonu i pošalje, umesto da se kucka.
Na „Jutjubu” se mogu naći razne vežbe i opširnija objašnjenja ovog sindroma. U svakom slučaju, nadam se da će čitaoci na vreme videti ovaj tekst, a posebno je bitno da se objasni deci jer se njihov ceo svet danas nalazi u mobilnom telefonu.
Autor: Istok Pavlović,Fakultet za medije i komunikacije
izvor: Politika http://www.politika.rs/scc/clanak/356400/Pogledi/Sta-mobilni-telefon-cini-nasoj-kicmi
