Ribnicu čuvaju za vreme mrešćenja skobalja (VIDEO)

30. mart 2019.

Reka Ribnica obično bi u ovo vreme tri puta za nekoliko dana „ključala“ za vreme mrešćenja „srpskog lososa“, ali danas, za vreme drugog talasa, šetači pored reke slegali su ramenima i pitali se zašto skobalja nema više

Mrest skobalja na obale reke Ribnice, u ovo vreme svake godine, privuče veliki broj zaljubljenika u prirodu i onih koji dolaze da pored reke posmatraju mrest skobalja.

Lovostaj skobalja je određen Naredbom o merama za očuvanje i zaštitu ribljeg fonda („Službeni glasnik RS“, broj 56/15). Za vreme mresta „srpskog lososa“ nije dozvoljeno pecanje skobalja, jer samo jedna ženka upecana u vreme mresta predstavlja ogromnu štetu za budući riblji fond. Skobalj se u ovom periodu nekontrolisano ponaša i lak je plen za ribokradice, pa je potrebno neprekidno čuvati mrestilište.

Zato ribočuvari i ove godine danonoćno dežuraju na reci Ribnici, ali i na Lopatnici. Mrest skobalja je, kažu upućeni, značajan za zaštitu prirode, za zaštitu ribljeg fonda, kao i za njegovo povećanje. Reka Ribnica obično bi u ovo vreme tri puta za nekoliko dana „ključala“ za vreme mresta, ali danas, za vreme drugog „talas“a mresta, šetači pored reke slegali su ramenima i pitali se zašto skobalja nema više.

Pogledajte danas zabeležene kadrove na reci Ribnici:

https://www.youtube.com/watch?v=z9GjxdzxkQA&t=64s

Skobalj (Chondrostoma nasus) je najbrojnija riba u našim rekama. Telo mu je duguljasto, malo spljošteno, leđa tamno zelena, a bokovi i trbuh srebrnasto beli. Uvek se drži dna izuzev u sparnim letnjim danima kada izlazi na površinu vode. Skobalj se mresti od marta do maja, a preduslov mresta je da se ženka dobro napuni ikrom i da se mužjak pripremi za mrest. Velike su migracije jata skobalja u manje reke i potoke gde se osecaju potpuno bezbedne i tu polažu ikru. Prirodni nagon ih tera da plivaju isključivo uzvodno i pri tom kretanju prelaze prepreke koje ne bi mogle da predju izvan perioda mresta. Nagle promene temperature, kao i buka ili lupa uznemiravaju i plaše ribe u mrestu. Tada im je potreban potpun mir. Obično je pored jedne velike ženke jato sitnijih muških primeraka koji se kreću oko ženke da bi je oplodili. U periodu mresta, riba se veoma često izbacuje na površinu vode, što predstavlja svojevrsnu ljubavnu igru izmedju ženskih i muških jedinki. Hiljade ženki polaže ikru koju mužjaci zatim oplode, a po završetku mresta skobalji se kao po komandi vraćaju u matične reke, a samo mali broj ostaje u manjim rekama u koje je stigao zbog mresta.

Lovostaj skobalja je određen Naredbom o merama za očuvanje i zaštitu ribljeg fonda („Službeni glasnik RS“, broj 56/15). Za vreme mresta „srpskog lososa“ nije dozvoljeno pecanje skobalja, jer samo jedna ženka upecana u vreme mresta predstavlja ogromnu štetu za budući riblji fond. On se u ovom periodu nekontrolisano ponaša i lak je plen za ribokradice, pa je potrebno neprekidno čuvati mrestilište.

Jedan broj ribolovaca smatra da je skobalj „najveća štetočina“, jer uništava ikru drugih „plemenitih“ riba. Suprotno ovom mišljenju, postoji činjenica da priroda nikada ne pravi greške i da svaka vrsta u prirodi ima jasno odredjeno mesto i ulogu.