TUĐ GROB NE DIRAJ

piše Rade Velizarov Erac

Njihova groblja nismo dirali, a naša su uništena; zato ih Bog kažnjava – uveli im demokratiju… Kao i nama, samo mnogo ranije

Straža je, moj Radovane, na kapiji Dečanskog manastira, straža i boljikava žica.. Katolici čuvaju Dečanskog  kralja, od onih koji hrišćani nisu…

Imaju  trideset pet krava, dvesta ovaca, njive, voćnjake i stražu …  Vojska je tu… Tuđa…  Imaju svoja pravila,  glupa,  k’o  u svakoj vojsci..

U rakiji je molitva…  popismo u odajama Miloševog konaka.

Bože, kakav glas ima taj monah …  Snaga je u njemu. Mlad, pametan, stasit…  Lep smo, bre,  narod Radovane… Šteta je da nestanemo.

Pero  Spasojević se vratio na ledinu.  Ne da svoju zemlju, hektare zarasle u korov. U mraku, bez svetla i struje otvara prozor i drži pušku na gotovs. Uperio baterijsku lampu, a prst mu  na obaraču… Spreman da brani goli život ili bar da sebe osveti…  Malo mu je od života ostalo, ali ne da svoje .

Gledam, Radovane,  taj narod, Šiptarke u mini suknjama i helankama. E tu su se,  da prostiš,  za’ebali… Neće nas više na ku’ac pobeđivati… Do sada je bilo ovako:  osam, pa puta osam i opet tako…  Nema toga više..  Uveli im zlikovci  demokratiju, tu zabavu za ludake..  Kao i nama, samo mnogo ranije.

Pravilo je to, moj Radovane… Kao i kod nas… Što kraća suknja, to dece manje… Dok je bilo duge, obraz nije crveneo.  

Ubio se, kažu,  matori Albanac na pragu otete kuće…  Pucao sebi u usta, kad je video unuku otkrivenu, bez marame u mini suknji. Shvatio kuda to vodi.  Uveli im demokratiju, tu zabavu za ludake.

A ulazio sam nekada u njihovu kuću. Sedi matori Albanac sa prekrštenim nogama na jastuku. Sinovi, njih pet-šest oko njega. Onaj ko je najstariji, taj se pita. Može sto puta da izađe na vrata sobe, ali – koliko god puta uđe, oni mlađi skaču na noge, da ga pozdrave.  I zna se,  ko govori i kod koga je novčanik…

Žena je tu,  da mesi pitu. Da mesi pitu i drži za kitu…  Dok je tako bilo, bilo je i: osam puta osam.. Na ku’ac su nas, da prostiš,  pobeđivali…

Upamti  Radovane, grob ti je svetinja.  Tuđ grob ne diraj… Njihova groblja nismo dirali, a naša su uništena.

Zato ih Bog kažnjava…  Uveli im demokratiju…

Pop Jovan je rešio da kupi pušku, onu što je „kalašnjikov“ zovu. Dobra je kaže, konstruisao je neki Rus, a on Rusima veruje. Mora da je nabavi ilegalno, nema druge. Shvatio da molitva nije svemoćna.