29. april 2019.
Meštane 32 domaćinstva u selu Miločaj veoma je zabrinulo nedavno urušavanje mosta koji su sami gradili pre pola veka, pa sada traže pomoć lokalne samouprave, jer sami teško mogu da podignu novi
„Ne daj Bože da se neko od članova 32 domaćinstva iz ovog dela Miločaja razboli i da treba sanitet da prođe putem koji vodi preko ovog mosta, morao bi da ga preleti“, žali se Radovan Šljivić, meštanin ovog moravskog sela.
Od pre petnaestak dana, kada se urušio ovaj most u Miločaju, u kojem su i ostali mostovi u lošem stanju, meštani u 32 miločajska doma strahuju i od ostalih nepredviđenih okolnosti, poput nemogućnosti da do ovog dela sela u slučaju eventualnog požara stigne vatrogasno vozilo. Trenutno, ipak, najviše strahuju zbog činjenice da i deca na putu do škole prelaze urušeni most bar dva puta dnevno: kad odlaze u školu i kad se vraćaju iz nje. Roditelji ih, kažu meštani, ne puštaju same, ali su i oni u velikom problemu, kako oni koji rade u gradu, pa svakog dana moraju da putuju do autobuske stanice, tako i oni kojima je poljoprivreda osnovna delatnost, a imanja s im sa druge strane reke. Postoji, doduše, objašnjavaju nam, i alternativni put koji je pet kilometara duži. Njegovo korišćenje i trošenje većih količina nafte za poljoprivredne mašine, obesmišljava, pojašnjavaju nam meštani – bilo kakav rad, jer će šteta biti mnogo veća od koristi.
„Ako grad ne bude mogao da nam pomogne, neće nam se isplatiti da bilo šta od poljoprivrednih radova radimo ove sezone“, kategoričan je i meštanin Milomir Šljivić.
Ovaj seoski most nije bio u sjajnom stanju, priznaju meštani, ali bi još trajao da preko njega svakodnevno nisu saobraćali teški kamioni.
Kad je pravljen, a podigli su ga sami meštani, nije se, kažu, računalo na to da će svakog dana morati da izdrži prelazak bar dvadesetak kamiona sa teškim teretom. Zbog njih niisu stradali samo mostovi, već i okolni seoski putevi. Zbog velikih oštećenja jasno je da popravke starog mosta – nema, potreban je novi. Sami ne mogu da ga izgrade.
U Javnom preduzeću za uređivanje građevinskog zemljišta „Kraljevo“, kažu da je sve seoske mostove najpre neophodno snimiti i evidentirati, uknjižiti u katastru, a potom ucrtati u projekte pre eventualne sanacije. Većinu tih seoskih mostova i prelaza preko reka, kažu u ovom preduzeću, samoinicijativno su pravili meštani ili je grad rešavao njihovu gradnju po nekim hitnim postupcima, ali nikada sa projektnom dokumentacijom.
– Tako više ne može da se radi, već ćemo morati da uradimo sve postupke predviđene pre nego što počne da se radi projektna dokumentacija, a njenu izradu moramo da predvidimo Programom uređivanja građevinskog zemljišta. Hoćemo li to uspeti da ubacimo u eventualni ovogodišnji rebalanas gradskog budžeta ii ćemo taj posao morati da ostavimo za narednu budžetsku godinu, ne znam – kaže Aleksandar Nestorović, direktor JP za uređivanje građevinskog zemljišta.
Meštani Miločaja kažu da im je jasno da treba ispoštovati procedure, a u međuvremenu, čini se, bili bi zadovoljni i kada bi lokalna samouprava mogla da im ponudi i neko, ber prelazno rešenje.
